Početna / DRUŠTVO / Iza ekrana: Sajber zloupotrebe u digitalnom prostoru
hotel bell

Iza ekrana: Sajber zloupotrebe u digitalnom prostoru

Skoro trećina (30 odsto) žrtava trgovine ljudima bila je vrbovana preko interneta – jedan je od zaključaka dokumenta „Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju“, koji je objavilo Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja „Atina“.

Analiza je zasnovana na iskustvima 178 devojaka i žena koje su u periodu od 2015. do 2020. godine bile korisnice programa podrške i zaštite Udruženja „Atina“ i pokazuje korelaciju između trgovine ljudima i digitalnog zlostavljanja, te ukazuje na nove oblike trefikinga.

Utvrđeno je da su pre, za vreme i nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima,  devojke i žene bile u velikoj meri izložene zloupotrebama u virtuelnom ambijentu. Tačnije, 42 odsto ispitanica pretrpelo je neki oblik digitalnog nasilja, kao što je sajber proganjanje, osvetničko objavljivanje eksplicitnog/pornografskog sadržaja, impersonacija tj. lažno predstavljanja itd. U slučaju 31 odsto njih, takvi, relativno novi vidovi zloupotreba i zlostavljanja bili su korišćeni u svrhu vrbovanja ili eksploatacije, tj. direktno povezani sa situacijom trgovine ljudima.

„Cilj nam je da sprečimo da digitalne zloupotrebe postanu nova normalnost, fenomen prema kojem će javnost, zbog njegove učestalosti, postati ravnodušna pod parolom – ono što je virtuelno manje je stvarno, pa i manje važno“, kaže Jelena Hrnjak, programska menadžerka „Atine“.

Polovina intervjuisanih žrtava trgovine ljudima govori kako su počinioci posedovali sadržaje kojim su ih ucenjivali i primoravali na različite vrste eksploatacije – 29 odsto ispitanica kaže da im je bilo rečeno kako će eksplicitni sadržaj  ili informacija o njima biti upućena članovima porodice, a 21 odsto njih bilo je suočeno s pretnjom da će biti osramoćene i objavama na javnim portalima.

„Revange porn znači da (obično) muškarac posle raskida deli intimne fotografije ili video zapise, što dalje izazva problem, jer jednom plasiran materijal ostaje zauvek na mreži”, objašnjava naša sagovornica. 

„Žene ne žele da istupaju javno jer ih javnost ne razume i obično ih osuđuje, a presuda javnosti može biti gora od svega što se njima dogodilo u situaciji trgovine ljudima“,  kaže Jelena Hrnjak, apelujući na institucije sistema da budu efikasnije u podršci i prepoznavanju žrtava. „Srbija je prošle godine identifikovala najmanji broj žrtava od kada postoji sistem podrške i zaštite – to znači da sistem nije dovoljno responsivan.”

Sajber trgovina ljudima mora da se nađe u strateškim dokumentima vezanim za problem trefikinga.  Taj vid kriminala specifičan je po tome što „trgovci” povezuju realni i virtuelni prostor, vršeći zlostavljanje i u jednom i u drugom. Žrtve bivaju prisiljene na seksualne radnje, dovedene u seksualno ropstvo. 

U Srbiji su već zabeleženi slučajevi u kojima se, za novčanu nadoknadu, kroz „sajber-jazbine” prenose scene seksualnog zlostavljanja dece. 

Izvor: NVO Atina

Pogledaj takodje

Leskovčani odu u Niš u kupovinu a vrate se vakcinisani

Foto:facebook dragan asotirovski Za nekoliko dana u tržnim centrima širom Srbije vakcinisano je 6.000 ljudi, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *