Praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja danas slavi crkva u Vučju. Na mestu sadašnje crkve, u srednjem veku postojao je hram, koji je,prema narodnom predanju, takođe nosio ime Svetog Jovana, ali se ne zna kome prazniku je tačno bio posvećen.
Na istom mestu počela je 1932-ge godine izgradnja nove crkve koja slavi dan Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, priča jerej Aleksandr Srnić. Crkva inače ne slavi rođendane, već dan upokojenja kao prelazak u carstvo nebesko, a izuzetak čine Hristovo, Bogorodičino i Jovanovo rođenje, dodaje on.
Za rođenje Svetog Jovana vezana su brojna čuda. Postoji svedočenje o tome da je njegov otac Zaharije zanemeo saznavši da će pod stare dane dobiti sina. Arhangel Gavrilo mu se javio i poručio da će progovoriti tek onda kad dete dobije ime. Rodivši sina, majka Jelisaveta je htela da ga nazove Jovan, ali se rodbina pobunila jer to ime nije nosio niko u njihovoj porodici. Kada je red bio na Zahariju da se izjasni, on je na dasci napisao čuvenu rečenicu na jevrejskom koja u prevodu znači: „Jovan mu je ime“ i u tom trenutku je progovorio.Tada je rekao da će njegov sin nazivati prorokom Svevišnjega i da će ići pred njim da mu utaba stazu i pripravi put, što se kasnije i obistinilo. Po karakteru Jovan je bio neustrašiv i jedini je smeo da se suprotstavi caru Irodu. Nije štedeo reči zbog čega je i izgubio glavu, priča jerej Srnić.
Možda je negov primer suština hrišćanskog življenja, odnosno življenja istine. Istina uvek košta. Nisu bitni običaji i rituali koji prate današnji praznik, već je bitna njegova suština i poruka, a to je da, ako stvarno hoćemo nešto da ostvarimo i ako mislimo da se osvedočimo kao ljudi i kao hrišćani, onda istina za nas ne treba da ima cenu. A da li smo spremni za tako nešto, to zavisi od našeg karaktera, ali je na nama da se trudimo. I ovaj, kao i drugi praznici nose nam poruku kako treba živeti, dodaje jerej Srnić.
Ivanjdan se slavi i u Grdelici i u hramu u toj varošici, koji je takođe posvećen rođenju Svetog Jovana.