IVAN CVETKOVIĆ: Želim da živim i radim u Leskovcu

       On ima 21 godinu, najbolji je student ekonomije u Nišu sa prosekom 1o,oo i koeficijentom inteligencije koji poseduje svega 2% ljudi u svetu. Voli plivanje i kad završi studije, želi da se vrati u rodni grad i započne sopstveni biznis. Njegovo ime je Ivan Cvetković.

 

       Najpre zatečen brojem novinara i snimatelja, koji su želeli da saznaju nešto više o njemu, Ivan je brzo prevazišao tremu i počeo priču o studijskom putovanju u Nemačku na koje uskoro kreće.

          – Sa još 1o kolega, izabran sam na konkursu, između 72o studenata iz Srbije i mesec dana boraviću u Pasau-u, u Bavarskoj, usavršavajući  nemački jezik i znanja iz Ekonomije. Deo troškova od oko 1.ooo evra, pokriva tamošnji Univerzitet, a deo sam morao da obezbedim sam, pa sam, imajući u vidu praksu gradskog rukovodstva Leskovca, da  i na ovaj način podržava mlade i ambiciozne ljude, odlučio da se obratim za pomoć Gradskom veću. Želim da se zahvalim na odobrenim sredstvima i ovoj vrsti pažnje koja se usmerava ka mladima.

           Ivan je, sa prosekom 1o,oo student generacije i jedan od najboljih na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Predsednik je Studentskog parlamenta i član IAESEC I AEGEE, koje se smatraju najvećim međunarodnim organizacijama visokoškolaca. Govori dva svetska jezika i sa IQ 152, koji ima svega oko 2% svetske polulacije, pripada Mens-i International, udruženju koje okuplja najinteligentnije ljude na planeti.

          – Testiranje sam obavio pre dve godine i, prema preporuci, to ću ponovo uraditi naredne. Koliko znam, koeficijent inteligencije je promenljiv, pa može i da opada i da raste. Pretpostavljam da je ona vrlo slična talentu- njegov doprinos uspehu nije veći od 1o posto. Sve ostalo je rad, ambicija, organizovanost, upornost, obrazovanje i samoedukacija.

            Nisam previše opterećen zvaničnom potvrdom o tome da sam inteligentan. Naprotiv, to obavezuje, jer se od ”pametnih” stalno očekuje da isto i dokazuju.

            Svestan sam, ipak, činjenice da ”količina” pameti i uspeh, ne idu uvek ruku pod ruku.  Zato ćželim da posle osnovnih, upišem i master studije, možda u Nemačkoj ili Austriji, a da se nakon toga vratim u Leskovac i tu demonstriram sve što sam naučio.           Ivan kaže da razume potrebu mladih da odu iz ove sredine, ali je on drugačijeg stava.

           – Samo ostankom u rodnom gradu možemo dati doprinos njegovom razvoju. Ja planiram da započnem sopstveni biznis u oblasti finansija, a ukoliko se planovi izjalove, sigurno ću se baviti konsaltingom i računovodstvom.

               Posmatrano iz ugla struke, mnogi mladi ljudi otvore svoja preduzeća, ali ne uspeju da ih održe likvidnim, niti da ih razviju do nivoa uspeha. Smatram da je osnovni problem u tome što u privatni posao ulaze bez dobre ideje i biznis plana. Nedovoljna informisanost ili nepoverenje u organizacije i institucije, često ih odvlače od onih koji im na samom početku zaista mogu pomoći, a to su fakulteti, konsalting agencije i sl.

              Veliki problem predstavljaju i propisi, birokratija i visoki nameti. Da sam u poziciji, smanjio bih poreze na dobit i zarade i uveo značajne poreske olakšice za porodična preduzeća, kaže Cvetković.

               Osim ekonomije Ivana zanima plivanje, sport kojim se bavio dve godine i koji je, za sada njegova najveća ljubav. Svaku priliku iskoristi da rekreativno zaigra košarku ili trči. Trenutno nema devojku i na pitanje da li ga interesuju samo ”pametne”, široko se osmehnuo i odbio da odgovori.