Intolerancija ili alergija na hranu – znaci koje nam telo šalje

Koliko puta vam se dogodilo da nakon određene hrane osećate težinu u stomaku? Nekada su ti simptomi laki i gotovo zanemarljivi, ali nekad nam telo šalje jasne signale da nešto nije u redu.

Kod nekih ljudi može da se javi i alergijska reakcija – pošto konzumiraju određene namirnice, imuni sistem odgovara neuobičajeno. Naime, normalno bezbedne proteine hrane imunološki sistem prepoznaje kao štetne i onda uslede manje ili više ozbiljni i opasni simptomi.

Koja hrana najčešće izaziva alergijske reakcije, koji su znaci koji prate ovo stanje i koja je glavna razlika između alergije i intolerancije na hranu? Pročitajte.

Kako razlikovati alergiju od intolerancije na hranu

Termin „alergija na hranu“ koristi se široko i često, u tolikoj meri da mnogi ljudi veruju da su alergični na neke namirnice, a zapravo su samo intolerantni. Zbog toga što imaju nekoliko istih i sličnih simptoma, ne iznenađuje što se neretko alergija poistovećuje sa intolerancijom. Međutim, ova dva stanja se i te kako razlikuju.

Alergija na hranu izaziva reakciju imunog sistema koja može uticati na brojne organe u telu svaki put kada se određena hrana konzumira, dodirne ili udiše, zbog čega se mogu javiti i simptomi opasni po život.

S druge strane, intolerancija na hranu nastaje kada određena hrana iritira probavni sistem, jer vaše telo nije u stanju da je pravilno svari. Netolerancija na hranu je mnogo češća od alergija na hranu. U stvari, skoro svako će doživeti negativan digestivni odgovor nakon jela u nekom trenutku svog života.

Za razliku od alergija, intolerancije su često povezane sa dozom, što znači da simptomi možda neće biti prisutni dok se ne pojede velika količina ili se hrana ne jede često. Najčešća intolerancija na hranu je netolerancija na laktozu, koja se nalazi u mleku i drugim mlečnim proizvodima.

Simptomi intolerancije na hranu obično obuhvataju mučninu i bol u stomaku, grčeve i nadimanje uz preteranu pojavu gasova, dijareju, a nije isključeno ni da se jave povraćanje, gorušica, glavobolje i nervoza. U slučaju da primetite bilo koji od ovih znakova pošto konzumirate određene namirnice, možda bi bilo dobro da uradite screening test intolerancije na hranu. Test se radi iz venske krvi, a na osnovu rezultata analiza dalje možete formirati svoj jelovnik i bar privremeno odustati od određenih namirnica.

Koje su ubičajene alergije na hranu?

Alergijske reakcije može da izazove više od 160 namirnica. Međutim, 90% alergija nastaje usled konzumiranja, verovali ili ne, samo osam namirnica. U pitanju su mleko, jaja, riba, školjke rakova (kao što su jastozi i škampi), orašasti plodovi poput badema i oraha, kikiriki, pšenica i druge žitarice koje sadrže gluten, kao i soja.

Za decu su najčešći alergeni mleko, kikiriki, soja, orasi, jaja i pšenica. Dobro je znati da većina dece koja u ranom detinjstvu ima alergijsku reakciju na neku od ovih namirnica kasnije „izgubi“ ovakav odgovor imunološkog sistema na hranu. To znači da odraslom dobu mogu ponovo da jedu namirnice koje su im stvarale smetnje u mlađem uzrastu.

Kod odraslih alergijske reakcije najčešće izazivaju riba, kikiriki, školjke i orašasti plodovi.

Kako da prepoznate simptome alergije na hranu?

Znaci alergije na hranu mogu varirati od blagih do teških i različito utiču na svakog pojedinca. Količina hrane neophodna da izazove alergijsku reakciju takođe varira od osobe do osobe. Simptomi alergije mogu se pojaviti već u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja alergenima na hranu. Međutim, nije isključeno da se telo reaguje i nekoliko sati kasnije.

Premda neće svaka osoba iskusiti sve simptome alergijske reakcije, uobičajeni znaci i simptomi uključuju ekcem ili koprivnjaču koji se prepoznaju po crvenilu, otoku i osipu na koži. Svrab se javlja osim na koži i u predelu očiju, a moguće je da se javi kijavica, curenje nosa, suv kašalj. Jedan od neobičnih i neprijatnih simptoma je svakako peckanje i svrab u ustima, na usnama i unutrašnjem uhu. Takođe, osoba može da ima i čudan ukus u ustima. Što se digestivnih znakova tiče, nije retkost da se jave grčevi, nervoza creva, povraćanje i dijareja.

S druge strane, teža alergijska reakcija obuhvata probleme sa disanjem i gutanjem, otečene usne, jezik i grlo, pa čak i gubitak svesti. Osoba se oseća slabo, zbunjeno, ima neujednačen rad srca, kao i bol u grudima. Najopasnije je kada zapadne u stanje anafilaktičkog šoka.

Šta je anafilaktički šok?

Ljudi koji su ozbiljno alergični na određenu hranu mogu doživeti anafilaktički šok nekoliko sekundi ili minuta nakon čak i manje izloženosti alergenu. Anafilaksija je ozbiljna alergijska reakcija koja može biti opasna po život jer utiče na celo telo. Znaci anafilaksije uključuju stezanje i zatezanje disajnih puteva, šok, lupanje srca, vrtoglavicu ili nesvesticu, slab i ubrzan puls, nizak krvni pritisak, bledu kožu, grčeve u stomaku, mučninu, povraćanje i kožne reakcije, kao što su osip ili koprivnjača. U ovom slučaju neophodno je reagovati brzo. Anafilaksa zahteva hitan medicinski tretman, jer u suprotnom može dovesti do kome ili čak smrti.

Šta učiniti ako imate alergijsku reakciju?

Kod manjih alergijskih reakcija olakšanje mogu pružiti dekongestivi bez recepta i antihistaminici u vidu tableta, spreja za nos ili kapi za oči. Antihistaminici mogu pomoći u sprečavanju i lečenju simptoma kao što je koprivnjača, dok dekongestivi mogu pomoći u čišćenju zapušenog nosa. Iritacije kože ublažite kremama na bazi kortikosteroida. Ukoliko ova rešenja za alergije bez recepta ne pomažu, obavezno zakažite posetu lekaru.

Ako verujete da imate alergiju ili netoleranciju na hranu, ali niste sigurni koje namirnice vam stvaraju probleme, lekar može preporučiti test intolerancije na hranu i/ili eliminacionu dijetu. Kada uklonite određene namirnice iz svakodnevne ishrane nekoliko nedelja, lekar će moći da tačno utvrdi šta je uzrok netolerancije ili alergije. Kreiranje jelovnika obavezno radite pod stručnim nadzorom, redovno beležeći u dnevnik navika reakcije i simptome koji se javljaju kada postepeno počnete sa uvođenjem jedne po jedne namirnice. Imajte na umu da intolerancija na hranu i alergije mogu da budu smetnja, ali i izuzetno opasne. Ako osećate izvesne poteškoće, najbolje je da se na vreme konsultujete sa imunologom i specijalistom za alergije i rešite se svih tegoba i potencijalnih rizika.