Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Stojan Mladenović – za dva dana navršiće 56 godina, a dan kasnije – premijerom rediteljske predstave „Ko je koga“ obeležiće tri decenije rada na pozorišnoj sceni.
Skroman, po prirodi nenametljiv, prepoznatljiv po neobičnoj frizuri i stilu oblačenja, anajviše poznat u Srbiji i u drugim zemljama, po izuzetnim ulogama u velikombroju predstava.
Upitan – kako da ga predstavimo široj javnosti, nabrojao je niz umetničkih funkcija kojimase bavio ali je sebe našao samo u jednoj:
– Mnogo sam lutao umetničkim stazama. Tražio sam sebe, a prvu ulogu pamtim davne 1987.godine u oktobru mesecu, kada sam glumio Žaka u Nušićevoj komediji „Misterdolar“u Pirotskom pozorištu. Prethodno sam završio muzičku akademiju i predavao muzičko vaspitanje u osnovnoj školi „Kosta Stamenković“ u Leskovcu. Trebalo je samo dvadesetak godina lutanja po Srbiji da konačno nađem sebe a našao sam u režiji, koja spaja muziku sa znanjem i glumom i na kraju našao sebe u kompletnom osećaju scene predstave u radu sa ljudima a to je režija. Magistrirao sam 2003. godine na Nacionalnoj akademiji za pozorište i film „Krsto Serafov“ u Sofiji. Profesor mi je bio upravo Krasimir Spasov – jedan od najpoznatijih bugarskih reditelja i imao sam sreće da bi u tom liku naš parametar mogao da bude Dejan Mijač. Bilo nas je šestoro u klasi, petoro mladih dok sam ja bio „deka“ sa 43 godine sa tovarom na leđima, iskustvom iz pozorišta, učenjem i tako dalje…
Reditelj treba da bude umetnik, stvaralac, glumac,muzičar, operski pevač, psiholog, psihijatar, doktor, sa ponosom je citirao Stojan Mladenović svog učitelja Krstu Serafova. Što se tiče „novog talasa“mladih glumaca Mladenović je bio surovo iskren:
– Da bi se dostigao krajnji cilj, potrebno je mnogo, ali zaista mnogo čitanja, sada dolaze mladi ljudi nedovoljno afirmisani, namnožile su se i privatne akademije za režiju, glumu, slikarstvo, uopšte za umetnost. Iz nacionalne državne akademije koje su nekada imale visok rejting i držale do nivoa upisanih studenata koliko treba da budu talentovani i jaki da bi dostigli cilj sa kojim upisuju sve te visoke škole. Svaka privatna akademija, odgovorno tvrdim, upisaće studenta koji bude imao dve do dve i po hiljade evra, bez obzira da li je talentovan ili nije. Novosadska i Beogradska akademija bile su prepoznatljive u davno prošlim vremenima, zatim je otvorena i Prištinska i zajednu godinu izađe 18 glumaca. Sada su klase sa po tridesetak studenata, gluma je posao koji ne može tako da se radi. A da bi neke akademije one moraju tako da rade da bi zarađivale novac. Na godišnjem nivou u Srbiji se pojavi oko 150 novih glumaca i pitamo se gde će oni da se iskažu i kada.
Našu priču Stojan Mladenović završio je najavom da će uskoro doktorirati i da mu je želja da svojim iskustvom pomogne i eventualno iznedri glumca koji će bitinjegov rezultat. I TO JE LJUBAV, ZAR NE ?!!!
M. Mihajlović
