IN MEMORIAM: Preminuo Radomir Kostić – Crni, leskovačka, srpska i jugoslovenska rukometna legenda

U Leskovcu je danas u 70- godini preminuio Radomir Kostić – Crni, jedna od istinskih sportskih legendi Leskovca.

Rođen u Leskovcu, sa 16 godina stao je na gol Rukometnog kluba Dubočica u kojem je i završio bogatu igračku karijeru 1985. godine.

Radomir Kostić bio je kapiten omladinske reprezentacije Srbije i Jugoslavije, član B i A reprezentacije Jugoslaije, čeiri puta učesnik „Trofeja Jugoslavije“, osvajač srebrne medalje na Svetskom studentsom prvenstvu u Poljskoj.

I trenersku karijeru je započeo u Dubočici u jesen 1986. godine na početku prvenstva Druge lige jug i 30.maja 1987. godine, u fantastičnoj atmosferi pred 3000 gledalaca, sjajnom pobedom nad direktnim konkurentom za prvo mesto, Vardarom iz Skoplja, uveo Dubočicu u Prvu ligu.

U bogatoj trenerskoj karijeri u Makedoniji je vodio RK Gostivar, a sa RK Ševro iz Kumanova izborio plasman u Kup Evrope. U junu 2001.godine preuzeo je ekipu RK Tutunski kombinat u Prilepu sa kojom je osvojio drugo mesto u Ligi, ali osvojio i Kup Makedonije. Igrajući u Kupu pobednika kupova EHF Tutunski kombinat predvođen trenerom Radomirom Kostićem izgubio u dramatičnim okolnostima od beogradskog Partizana. Radeći u Srbiji, vodio je klubove od Subotice, preko Bora do Prištine, koliko je bio cenjen govori i podatak da je bio selektor Druge lige, grupa „Sever“.

Otišao je dobar čovek, pravi gospodin i jedna od najvećih sportskih legendi našeg grada.

Sahrana Radomira Kostića biće obavljena sutra (utorak) u 13 časova na Svetoilijskom groblju u Leskovcu.

Teško je pisati o nekome koga poznaješ čitav život. Ostaju sećanja na neka sjajna sportska putovanja. Na primer, gostovanje u Sarajevu gde je kao golman Dubočice pravio čuda, ali i učinio da to putovanje ostane u trajnom sećanju jednog tada malog dečaka. Ostaju uspomene na neke davne godine i porodična druženja. I kasnije, i sve do nedavno, čovek koga je bilo zadovoljstvo sresti, razmeniti koju reč, čuti neku mudru misao. Znao je da me pozdrav sa “mali majstore”, kao sina čoveka sa kojiim se decenijama oslovljava sa “majstore”. Poslednjih godina i meseci znao je da toplom rečju umiri neke nemire u glavi, da po kojim mudrim komentarom i savetom preko Fejsbuka pomogne, čestita neki lep događaj ili jednostavno pošalje topli, ljudski pozdrav.

Zbogom čika Crni od tvog “malog majstora”,

Srđan Stamenković