Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju danas Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik.
Uskrs ili Vaskrs najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.
Na Veliki petak, a u nekim krajevima u subotu, farbaju se vaskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca).
Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća ili strašnik. Stavlja se na posebno mesto u kući, obično blizu ikone i kandila.
Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.
Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozdrav Vaistinu voskrese.