Grand Prix “Čelična kečiga“, Nebojši Iliću Ilketu za dokumentarac “Koce zauvek“

U nedelju, 10. novembra 2024. godine u kulturnom centru “Dom kulture“ u Beogradu, održan je
treći internacionalni festival kratkometražnog filma “Festival pod Dunavom”.

U konkurenciji od 1123 prijavljenih filmova iz 102 zemlje iz celog sveta, 31 je izabran u zvaničnu selekciju i prikazan prisutnim autorima i domaćoj publici.

Istorijski fenomen okupljanja oko ognjišta koji kreira proces razvitka kulturne, duhovne i stvaralačke
baštine, dodelilo je čoveku društvenost kao suštinsko svojstvo. Pozorišta, muzeji i galerije čuvaju taj
fenomen kao bitan stub društvenih zajednica. Ipak, savremeno doba se odlikuje pretenzijom
ometanja iskre takvog tipa društvene komunikacije i koegzistencije.

Ideal Festivala pod Dunavom jeste povratak društvenoj interakciji i filmskom platnu kao modernom
oličenju ognjišta, jer je samo kao društveno, čovek i misleće biće. Već treću godinu zaredom
bioskopska sala bila je prepuna, a pored gledanja filmova, publika je imala aktivno učešće u
razgovorima sa autorima o temama koje nadilaze filmsku tematiku. Po završetku svojih filmova autori
su i ovog puta imali priliku da predstave sebe i svoj dosadašnji rad. Posebnost ovog izdanja bio je
masterklas našeg istaknutog sineaste, profesora Gorana Radovanovića. Nakon završenih projekcija,
podeljenIih u četiri bloka, dodeljene su nagrade za četiri najbolja ostvarenja trećeg “Festivala pod
Dunavom”.

Za najbolji eksperimentalni film nagrada je dodeljena britanskoj autorki Zoi Ajano za film “Imam
pesmu da vam pevam“. U kategoriji najbolji kratki igrani film trijumfovao je francuski režiser Loran Roj sa svojom socijalnom dramom “Na granici“.

Po prvi put, organizatori i stručni žiri dodelili su Nagradu Osnivača za film koji na najbolji način
predstavlja duh Festivala, a koja je svečano uručena našem uvaženom režiseru i velikanu srpskog
filma Goranu Radovanoviću, za njegovo kultno ostvarenje “Kolumba urbika“.

Nagrada Grand Prix “Čelična kečiga“ za najbolji film festivala dodeljena je Nebojši Iliću Ilketu za
dokumentarac “Koce zauvek“. Bila je to festivalska premijera Ilketove empatijske elegije o porodici
koja je svojom humanošću spasila 28.000 ljudskih života.

Festival je obeležilo pet svetskih i dve evropske premijere, kao i prisustvo velikog broja stvaraoca i
filmskih kritičara. Svi oni su zajedničkim snagama krenuli ka uzvišenom cilju: raspaljivanje novog
ognjišta i preuzimanje buktinje koju će nositi sa sobom do sledećeg Festivala pod Dunavom. Njome
će pokušati da daju svetlost savremenim društvenim vihorima. Za to je potrebna „žrtva“, ali samo
žrtvujući sebe zarad višeg cilja možemo doći do entelehije.