Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Gradonačelnik Leskovca, dr Goran Cvetanović, i član Upravnog odbora NALED-a prisustvovao 13. godišnjoj Skupštini ove organizacije.
Na Skupštini istaknuto je da u Srbiji svakog dana legalan biznis otpočne pet preduzetnika, 40 radnika bude angažovano i uredno prijavljeno na sezonskim poslovima, a elektronskim putem podneto čak 730 zahteva za upis u katastar nepokretnosti.
Put uspešnih reformi često kreće od privrede i lokalnih samouprava, tamo gde se zakoni sprovode u praksi. Kada u državi postoji političko vođstvo i sluh za ove inicijative, uz podršku međunarodne zajednice i udruženja poput NALED-a čija je uloga da povežu sve učesnike u reformskom procesu i upravljaju javno-privatnim dijalogom – rezultati ne izostaju i to potvrđuju podaci. – rekla je Stanka Pejanović, članica UO NALED-a i izvršna potpredsednica Grupe Gorenje.
O važnosti javno-privatnog dijaloga i značaju regionalne saradnje na izgradnji boljeg privrednog ambijenta, govorili su potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, ambasador SAD Kajl Skat, šef kancelarije Svetske banke Stiven Ndegva i šef Delegacije EU Sem Fabrici.
Reforma uvođenja elektronskih građevinskih dozvola iz korena je promenila način funkcionisanja državne i lokalne administracije i lansirala je primenu e-servisa u cilju smanjenja birokratije. Formiranjem Zajedničke grupe za unapređenje pozicije Srbije na Doing Bussines listi, pokazali smo da je uključivanje privrede i civilnog sektora u definisanje zakonskih rešenja neophodno da bi reforma zaživela i bila uspešna. Zahvaljujući elektronskom sistemu za građevinske dozvole u 2018. smo stigli do brojke od 96.936 godišnjih zahteva za gradnju ili čak 265 dnevno. Ovaj podatak, kao i oko 40.000 aktivnih gradilišta koliko imamo u Srbiji danas, dovoljno govori o uspehu reforme. Iste takve rezultate očekujemo i od reforme katastra – istakla je potpredsednica Mihajlović.
Na skupu je istaknuto da su mnoge reforme (građevinske dozvole, katastar, sezonski radnici…) sprovedene nakon razmene znanja i iskustava sa zemljama regiona. Ocenjeno je da bi tu praksu trebalo podsticati u cilju ujednačavanja uslova za poslovanje na zapadnom Balkanu što bi Srbiju i okolne zemlje učinilo atraktivnijim u očima potencijalnih investitora i potrebno je iskoristiti potencijale već uspostavljenih platformi kao što je Regionalna mreža za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi (BFC) kroz obezbeđivanje institucionalne podrške za njen dalji rad i razvoj.
