Pravni zastupnici Komiteta za ljudska prava YUKOM, održali su danas trening radionicu sa predstavnicima medija, novinarima i organizacijama civilnog društva, na temu reagovanja na govor mržnje i zločin iz mržnje prema ranjivim grupama.
Yukom projekat Reagovanje na govor mržnje i zločin iz mržnje prema ranjivim grupama u pograničnom području, realizuje uz podršku Ambasade Republike Bugarsike, sa ciljem poboljšanja položaja nacionalnih manjina i drugih ranjivih grupa, zaštitiom njihovih ljudskih prava i zaštite žrtava zločina iz mržnje.
– Osim treninga sa novinarima, na kojima govorimo o izveštavanjima o slučajevima sa elementima govora mržnje i zločinima iz mržnje, u okviru projekta su predvidjeni razgovori sa tužiocima, policijom, predstavnicima pravosudja, civilnim sektorom i svim relevantnim akterima koji učestvuju u kreiranju svesti društva. U proteklom periodu bilo je mnogo slučajeva pritužbi na novinarski rad, upravo zbog podsticanja govora mržnje, a o nekim, najdrastičnijim slučajevima se izjašnjavala i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Nažalost, broj tekstova i medijskih priloga, u kojima se podstiče i opravdava govor mržnje raste, pa su se ovakvi treninzi sa novinarima nametnuli kao neophodna preventiva, kaže Milena Vasić, pravna savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUKOM.
Projekat se realizuje unazad 10-ak meseci, a iskustva sa terena pokazuju da se veoma mali broj slučajeva, koji u sebi sadrže element mržnje, bilo da se radi o zločinu ili samo govoru, biva krivično procesuiran.
– Što se tiče pravnih mehanizama, u zavisnosti od konkretnog slučaja, oni koji prepoznaju da su njihova prava povredjena govorom mržnje, mogu se obratiti Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, jer je to organ koji je predvidjen Zakonom o zabrani diskriminacije. Druga adresa je Savet za štampu, a treći predlog da i sami pokrenu pred sudom zaštitu svojih prava, jer Zakon o zabrani diskriminacije prepoznaje govor mržnje, kao jedan od težih oblika diskriminacije.
Vasićeva apeluje na novinare da se drže kodeksa, jer vrlo često, upravo suprotno propisanom postupanju, mediji propagiraju govor mržnje:
– Nisu mediji jedini koji prenose govor mržnje. On dolazi i sa skupštinske govornice i sa najviših crkvenih pozicija, od strane javnih i estradnih ličnosti . To je nešto što je u Srbiji postalo svakodnevna pojava.Tu se mora raditi na promeni svesti čitavog društva, pre svega kroz prepoznavanje govora mržnje, a zatim i kroz adekvatno sankcionisanje. Tek kada govor mržnje bude sankcionisan uvek, bez obzira ko i prema kome ga plasira, njega bi bilo mnogo manje.
Mediji ne smeju dozvoliti da njima bilo ko manipuliše, niti da zarad bilo koga i čega, plasiraju informacije koje u sebi sadrže govor mržnje. Naprotiv, njihova uloga je , u velikoj meri i edukativna, da podižu svest o težini zločina iz mržnje, o tome da govor mržnje prema osetljivim grupama često preraste u zločin, razvijajući kod svojič čitalaca, slušalaca i gledalaca, osećaj za toleranciju i vladavinu prava.
Slične treninge Yukom održava i u Pirotu, Vranju, Dimitrovgradu i Zaječaru.
S. Ć.