GG ”Za Leskovac zajedno”: Pravosudni sistem u Srbiji je na aparatima

Pravni tim Grupe građana ”Za Leskovac zajedno” smatra da sa pravosuđem kakvo trenutno ima, Srbija nikada neće dobiti pozitivnu ocenu nadležnih evropskih tela, koja izveštavaju o ispunjenosti uslova za ulazak u Uniju

Advokat Dušan Mitić, član GG Za Leskovac zajedno, govoreći o jednoj od najaktuelnijih tema- sudskim postupcima građana protiv banaka zbog naplate troškova obrade kredita, smatra da će izmenom Stava vrhovnog suda, oko 10 hiljada ljudi u Srbiji biti primorano da vraća novac bankama, plati troškove postupka i advokate.

– Građani će se naći u ogromnom problemu, a mnogo ih je iz južne Srbije, imajući u vidu da smo najsiromašniji, pa je za kreditima od 2005. godine vladala prava pomama. Ovo je presedan. Nikada se nije dogodilo da Vrhovni sud, posle 420 identičnih revizijskih odluka, okrene pravnu praksu u masovnom broju predmeta. Procenjuje da je na teritoriji Srbije aktuelno između 200 i 250 hiljada postupaka. Postavlja se pitanje pravne sigurnosti i ja, kao advokat, neću znati šta da kažem strankama. Posle ovoga može uslediti samo privatna pravda, što niko od nas ne želi.

Ninoslava Vasić, advokat i odbornica Grupe građana Za Leskovac zajedno u Skupštini grada smatra da pravosuđe u Srbiji sudi po političkim stavovima, a ne po zakonu:

– Prošle godine Američka privredna komora je od premijerke zatražila da se reši problem tužbi građana protiv banaka i tada kreće pokušaj vlasti da utiče na sudstvo, najpre preko izmena Zakona o parničnom postupku. To je, nesumnjivo, uticaj države na sudstvo sa ciljem da se siromašni građani još više osiromaše. Tada je sudstvo stalo na stranu krupnog kapitala. Stavovi Vrhovnog kasacionog suda se ”poručuju” i to nije slučaj samo sa bankama.

Vasićeva je navela i slučaj Leskovca, gde advokati imaju problem sa tužbama za komunalne usluge:

– Javna preduzeća tuže građane za neizmirena dugovanja za neku komunalnu uslugu. Korisnik uloži prigovor po osnovu zastarelosti i potraživanje se svede na par hiljada dinara. Po zakonu ne smemo da stranke obavezujemo na isplatu parničnih troškova, jer je naplaćeno samo 5-10 posto tužbenog zahteva, ali je kod nas praksa da se štite interesi javnih preduzeća i budžet države i građanin obavezuje na plaćanje sudskih troškova. To je nedozvoljeno po Zakonu.

Pravosudni sistem u Srbiji je ”priključen na aparate”, ocenjuje Nemanja Stanković:

– Građani nemaju poverenja u pravosuđe. Po poslednjim istraživanjima, više se veruje javnim beležnicima, nego sudovima. To i nije tako teško razumeti, ako se osvrnemo na brojne afere koje ovu oblast prate proteklih godina. Sudije morati biti imune na političke odluke, ali u Srbiji nije tako. Evidentno je da se štiti privatni interes, a da je javni marginalizovan.