Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Digitalne tehnologije menjaju svet u kojem živimo, a epidemija Covid-19 virusa ubrzala je naš put kroz digitalno doba.
Olakšano učenje i obrazovanje, pristup medijskim sadržajima i informacijama, istraživački i kreativni rad, kao i druženje, samo su neke od prednosti koje je digitalno doba donelo mladima. Ipak, tu je sve vreme prisutna i ona “druga” strana interneta i brojni izazovi sa kojima se susrećemo svi.
Znanja i veštine iz oblasti medijske pismenosti roditeljima pomažu da ojačaju digitalni imunitet svoje porodice i neguju dobre medijske navike. Zato je najpre potrebno da promislimo kako se ponašamo kao roditelji u digitalnom medijskom okruženju, a posebno kako utičemo na kreiranje digitalnog identiteta naše dece i njihovih medijskih navika.
Nove tehnologije znače i novo, svakodnevno, gotovo galopirajuće obrazovanje dece. Klinci već u predškolskom uzrastu uče da programiraju, snimaju klipove, surfuju po netu.
Nove društvene mreže šire se na godišnjem nivou, digitalna revolucija odigrava se na tabletima i mobilnim telefonima iz dana u dan, a deca usvajaju znanja i trendove kao što jedu čokoladice: brzo, sa uživanjem i velikim zadovoljstvom.
Baš zato, na roditeljima je da budu “prvi među jednakima”, da uhvate korak sa decom i da, kao što im razvijaju imunitet na vazduhu, razvijaju i njihov “digitalni imunitet”.
To se pre svega odnosi na vreme i sadržaj koji konzumiraju na netu. Mada digtialna pismenost deci donosi nove veštine, prema istraživanju UNICEF-a, problem verodostojnosti i kvaliteta informacija kojima su izloženi predstavlja ozbiljan izazov.
Postoji nekoliko načina da deca pametno i korisno provode vreme na netu, a i da roditelji istovremeno nauče nove lekcije. Razgovor, poverenje, provera informacija, preventivna provera sadržaja koje dete konzumira samo su neke od obaveza mama i tata.
Baš kao kad virus napadne organizam i on se uspešno odbrani zahvaljujući vitaminima, svežem vazduhu i snu, tako se razvija i digitalni imunitet. Organizam ustaje jači posle “napada” virusa i bakterija, odbrana mu je snažnija i ume da selektuje vrste sa kojima se bori i da reaguje u skladu sa svojim mogućnostima. U slučaju digitalnog imuniteta, vitamini su zapravo razgovor, razumno iznošenje stava o određenim temama i davanje detetu dovoljno slobode i poverenja da samo bira sadržaje koje će pratiti. Kada ste mu pomogli da razvije svest o ponudi na internetu, ono će samo uspeti da se čuva i da jača.
Najefikasniji način da steknete poverenje jeste da pitate. Nemojte da špijunirate dete, ne uvodite zabrane, kazne i restrikcije. Pitajte ga o interesovanjima, željama, mogućnostima, učestvujte u njegovim aktivnostima i dogovarajte se o vremenu koje će provesti na netu ili u igricama.
Malo je komplikovanije ako imate buntovne tinejdžere jer oni smatraju da im je sve oduzimanje slobode, ali ako ste na vreme stvorili dobru bazu punu poverenja i postavili se kao roditelj kome se može verovati, tada ni sa tinejdžerima neće biti problema.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
