Pravoslavna crkva i njeni vrenici, danas 27. septembra proslavljaju jesenji Krstovdan, kao uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet.
Ovog dana u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, a trpeza je posna. Uglavnom je ceo dan na vodi, hlebu i grožđu.
U našem narodu se veruje da na Krstovdan treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja. U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Običaj je da se na današnji dan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.