Nakon što je Ljiljana Nešić, predsednica Organizacije ”Žene za mir” u Leskovcu, dobila ozbiljne verbalne pretnje, reagovao je veliki broj organizacija civilnog društva, ali je reakcija nadležnih institucija izostala, zbog čega je danas i organizovana press konferencija
Brojne uvredljive pozive, sovke i etiketiranja od strane nekoliko različitih muškaraca, Nešićeva je, kaže, tumačila kao zastrašivanje i uprkos neprijatnosti, nije obraćala pažnju na njih:
– Ja nisam samo aktivistkinja i borac protiv nasilja nad ženama, već sam i majka i baka. Kada su se ostrvili na moju porodicu, poručujući mi, u prolazu, da znaju da imam ćerku i unuke, zastrašivanja su se pretvorila u pretnje. Slične ”poruke” dobila je i moja saradnica Marija Trajković, nakon čega smo se obratile leskovačkoj policiji i Front Line Defenders-u. Ne osećamo se bezbedno u svom gradu, a najveći strah dolazi od činjenice da se naše lično opredeljenje da se bavimo aktivizmom, može reflektovati na bezbednost naših porodica, ističe Ljiljana Nešić.
A ”povod” je da podsetimo to što je ova organizacija obelodanila informaciju da je na konkursu za podršku udruženjima u oblasti socijjalne zaštite, koju pruža lokalna samouprava kroz projektno finansiranje, sredstva za pokretanje SOS linije za žrtve nasilja, dobilo udruženje na čijem je čelu čovek osuđivan za nasilje u porodici.
– Najoštrije osuđujemo pretnje koleginicama iz Leskovca i pozivamo institucije da reaguju i zaštite ih, kao aktivistkinje, kao žene i pre svega, kao građanke, čija su osnovna ljudska prava ugrožena. Apelujemo na njih da otkriju počinioce i kazne ih. Mi smo se otvorenim pismom obratile Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost nadležnog ministarstva i dobili odgovor da je tražilo dodatne informacije o kriterijumima po kojima se dodeljuju sredstva na predmetnom konkursu. Nije ovo prvi slučaj u kome udruženja za zaštitu prava žena, dece i porodice vode ili su njihovi članovi osuđeni nasilnici. Sećate se da je, pre nekoliko godina, jedanod njih, pred 12-ogodišnjim sinom, iz puške ubio svoju ženu, podsetila je Vedrana Lacmanović iz Autonomnom ženskog centra.
Snežana Jakovjević iz Udruženja ”Peščanik” istakla je da je država Srbija, kao potpisnica Istambulske konvencije, dužna da zaštiti sve žene žrtve nasilja, kao i one koje, kao aktivistkinje vode borbu protiv nasilnika. Ona je dodala da su nevladine i organizacije građanskog društva apsolutno nezaštićene, navodeći kao primer činjenicu da je, u poslednjih desetak godina, organizacija Žene u crnom doživela 36 što pretnji, što napada, a da nijedan slučaj nije procesuiran, niti počinioci otkriveni.