Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Dolinom Južne Morave, pored železničkog mosta, širi se teški miris dogorelih sveća, dok tišinu prolama simulacija jezivog zvuka udara raketa u vagone putničkog voza. Tako počinje svaki Komemorativni skup, 12. aprila, u 11 sati i 55 minuta, kojim se obeležava jedna od najvećih tragedija tokom Nato bombardovanja Srbije.
– Ubijali su nas onda, kao što nas ubijaju i danas, jedva izgovara profesor Žarko Bjeletić, koji je drugog dana Uskrsa, te 1999. godine, izgubio ćerku Anu i zeta Ivana. – Imali su samo po 25 godina i bili pred magistraturom. Ništa se od tog aprila nije promenilo, tužno konstatuje nesrećni otac.
Srbi, za razliku od mnogih drugih naroda, imaju burnu i tužnu istoriju, pa rane nikako da nam zacele, jer se stare stalno povređuju, a nove otvaraju. Ni posle 22 godine, ono što nas je zadesilo, ne prestaje da boli, rekao je na početku komemorativnog govora, gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović:
– Većina nas dobro pamti taj 12. april, kada su naša Grdelica, Leskovac i Srbija, zavijeni u crno. U pet minuta do podneva, Međunarodni putnički voz 393, četiri projektila i nepoznat broj žrtava. Svaki život, neprocenjivo je vredan i nijedan ne sme biti zaboravljen. Sećanje na nepravdu koja je porodicama nastradalih, ali i svima nama učinjena, i dalje je vrlo živo. Hrabro smo branili otadžbinu tada, vođeni mišlju da se ne treba bojati ljudi, već neljudskog u njima. Onih kojih više nema, dužni smo se sećati sa pijetetom i željom da se njihova sudbina nikome i nikada više ne ponovi.
Po prvi put za 22 godine, preko mosta na Južnoj Moravi, nije u pet do 12 prošao, pa zastao, voz, jezivim zvukom sirene odajući poštu putnicima i osoblju granatiranog voza, ali su vence i cveće na spomenik ”Da se ne zaboravi” i danas položile delegacije Železnice Srbije, grada Leskovca, skupštine grada, Jablaničkog upravnog okruga, Vojske Srbije i porodice nastradalih.
