Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Još jednom je profesor Luka Krstić stao pred svoje đake, kojima je poslednji čas razrednog starešine održao kao maturantima 1969. godine. Pre pola veka to je bio čas pouka o životu koji se otvara pred svršenim gimnazijalcima, ovoga puta to je bio osvrt na sve ono što se dogodilo između ova dva časa koja deli vreme dugo tačno pet decenija.
U subotu, 8. juna okupili su se bivši vlasotinački gimnazijalci da proslave pedeset godina mature. Susret četvrte generacije Gimnazije u Vlasotincu tog lepog dana bio je ispunjen i radošću zbog ponovog viđenja i tugom što neki od njih nisu više među živima. Bilo je smeha i suza radosnica, prisećanja na najlepše dane mladosti, otkrivanja po koje anegdote iz školskih klupa, prelistavanje požutelih albuma sa fotografijama, slikanja za neke nove uspomene.
Dva odeljenja jezičkog i jedno odeljenje matematičkog smera u jednoj učionici. Pred đacima njihov razredni starešina profesor Luka Krstić, stariji od njih tek koju godinu. Ovoga puta ima malo teži zadatak da utiša okupljene koje je ponela radost ovog susreta.
U ime Gimnazije „Stevan Jakovljević“ slavljenike je pozdravio profesor i doskorašnji direktor škole Živan Šušulić.
„Važno je što negujete duh zajedništva kao đaci naše škole, što ste se danas okupili. Kroz ovu školu od njenog osnivanja 1962. godine prošlo je mnogo generacija. Među vama je veliki broj veoma uspešnih ljudi, ali moram da vam priznam da su vas deca pobedila u znanju jer novo vreme i nove tehnologije zahtevaju drugačija znanja i mladi ih uspešno usvajaju“, rekao je Živan Šušulić.
„Život ima nedokučivu putanju. Svako je ponekad iskusio tužniju stranu života, svako je ponekada bio tužan i nesrećan. Snovi često nisu u skladu sa životom, ali život je lep sam po sebi, uvek se treba vraćati njegovoj lepšoj i srećnijoj strani. Danas je prilika da osvežite sećanja na događaje iz školske klupe, da se vratite u te neponovljive dane mladosti“, rekao je Luka Krstić svojim đacima.
On je izneo dragocenost znanja koja su nekada mladi sticali iz knjiga. Oni su u minulom veku svoje horizonte širili vredno čitajući i učeći, bili su upućeni jedni na druge, učili su jedan od drugih. Doktor Dragan Totošković preneo je svojim vršnjacima pozdrave profesorke Nade Maljković, koja im je predavala francuski jezik, a svoje penzionerske dane sada provodi u Kosjeriću. U znak sećanja na ovaj lep jubilej bivši gimnazijalci su svojoj školi poklonili umetničku sliku, a svom razrednom starešini poklonili su knjigu našeg nobelovca.
Minutom ćutanja odali su počast svojim prerano preminulim drugovima i profesorima. Među bivšim đacima ove škole profesor univerziteta Miroslav Nikolić, mnogo prosvetara koji su radili u osnovnim i srednjim školama, lekara, sudija, advokata, ekonomista, radnika, zanatlija, a ponajviše diplomiranih pravnika. Spaja ih jedno vreme, slični snovi i ideali, slične moralne vrednosti koje su obeležile njihovo odrastanje, mladost i rad. Sada, na kraju svojih karijera, su pred novim životnim putem kojim se ide malo sporije, mudrije, promišljenije, sa više iskustva i mudrosti. To vreme donosi nove radosti i nove izazove.
