Poezija i vino – Mali osvrt na vino kroz prizmu umetnika

U vodi ćeš videti svoje lice a u vinu vidiš izraz svoje duše.”

Ova stara izreka kao da govori o vekovnom druženju čoveka sa vinovom lozom i vinom iz kojeg je i proizašlo raznovrsno ljudsko stvaralaštvo. Od samog početka stvaranja vina i pesnici su u njemu videli radost života i opiranja smrti ili im je poslužilo kao inspiracija za najlepše stihove.

Vino se od davnina slavilo u poeziji kod persijskih, grčkih, kineskih, francuskih, mađarskih, ruskih ali i srpskih pesnika kao nepresušni izvor života.

Vino je u srpskoj poeziji prisutno u zdravicama na različitim slavljima i vrlo je čest motiv u narodnoj poeziji, kako epskoj tako i lirskoj. Poznati junak epskih narodnih pesama, Marko Kraljević, čuven je po tome što pije vino iz “tulumine”. Vino kao večno piće koje prevazilazi ljudsku prolaznost i trošnost česta je tema narodnih lirskih pesama. Od pesnika koji su voleli vino i pevali o njemu istakao se i Jovan Jovanović Zmaj , Branko Radičević, Voja Ilić …

Kosovka devojka, junakinja istoimene pesme, tražeći svog dragog na bojištu, ranjene junake je “zalagala ljebom bijelijem i pojila vinom crvenijem”.

I u popularnim narodnim pesmama vino je čest gost. Skoro na svakom veselju može se čuti: “Krčmarice još vina natoči”, “Vino točim a vino ne pijem”, “Pijem da je zaboravim”, “Izađi iz moje čaše”… I još mnogo stihova i naslova pesama…

Iako boljeg pića od vina nemamo ne treba od njega uvek očekivati previše. Koliko će nam ono pružiti zavisi isključivo od nas, od toga kako ga i u kojim prilikama konzumiramo i doživljavamo.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.