Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Ashley Davies i Lucia Pedulla, Australijanac i Italijanka, humanitarci iz medjunarodne misije u Iraku, nastavljajući kampanju ”CyclingForIraq”, više od 4o dana putuju izbegličkom rutom, a juče su odmarali u Leskovcu .
Na moje ”Hello”, ustaju sa trave u centralnom gradskom parku i sa širokim osmehom, pružaju ruku. Pored njih parkiran dvocikl, natovaren opremom za kampovanje i odećom, mala primus boca, kesa sa povrćem, omot od čokolade, nekoliko banana, boca sa vodom.
Tek što su stigli u Leskovac, pa spas od vreline potražili na travnjaku kod fontane. Grad su, kažu, videli samo u prolazu, ali su oduševljeni snabdevenošću prodavnica, posebnom voćem , i ljubaznošću trgovaca. Posle nekoliko kurtoaznih rečenica, pitam šta ih je ovde dovelo:
“Ashley i ja smo, pre 42 dana, dvociklom krenuli iz Iraka, pa preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, stigli u Srbiju, odakle nastavljamo za Madjarsku, Slovačku…. Na ovaj način, nastavili smo projekat ”CyclingForIraq”, započet pre par godina od naših kolega,koji podrazumeva da prodjemo stopama izbeglica, emigranata u Evropu, samo u suprotnom pravcu. U komunikaciji sa ljudima, skrećemo pažnju na potrebu i mogućnost pomaganja onima kojima je pomoć potrebna. Osim toga, vožnja bicikla je samoizazov, ekološko putovanje Evropom i šansa da upoznate ljude i mesta povezana sa migrantskom krizom, objašnjava Lucia.
Njen kolega i partner Ashley dodaje da su njih dvoje deo Step-in tima, medjunarodne humanitarne organizacije, sastavljene od lekara i socijalnih radnika, koja se svakodnevno trudi da spasi živote i sačuva i obnovi ljudsko dostojanstvo iračkom narodu.
“Naša organizacija pomaže ljudima u iračkom Kurdistanu. Imamo stacionirane klinike u Ozalu, Kabartu, kampovima u Davudii i Darkaru, kao i mobilnu kliniku. Program zdravstvene i socijalne pomoći podržava izbeglice, raseljena i ugrožena lica sa kompleksnim i specifičnim zdravstvenim potrebama. U teoriji, irački sistem zdravstvene zaštite treba da bude besplatan i pristupačan većini stanovnika, ali u praksi to nije slučaj. Usluge su vrlo skupe i često nedostižne. Nedostaje osoblje, mnogih lekova nema, a na zdravstvene usluge se čeka vrlo dugo. Naši timovi leče, donose lekove, omogućuju transpost bolesnih do medicinskih ustanova, obezbedjuju pomagala i protetiku.
Zbog sveopšte opasnosti, pažljivo se biraju sela koja posećuje mobilna klinika. Sa lekovima upakovanim u nekoliko plastičnih kesa, nešto osnovne opreme i malim kombijem, medicinski i tim socijalnih radnika uspe da pruži širok spektar medisinskih usluga ljudima, koji inače ne mogu da stignu do lekara.
Dvoje mladih humanitaraca nije propustilo priliku da sazna nešto o državi i potpuno nepoznatom gradu u kome su se obreli. Želeli su da saznaju nešto o istoriji Leskovca, kako se na srpskom kaže ”hvala” i ”zdravo”.
Čim malo odmore, nastavljaju put Evrope. Tokom šestonedeljnog putovanja nisu imali nikakve probleme, čak i kad su spavali u šatoru, negde uz put. Nadaju se da će i ostatak rute izvesti bez problema. Onda nazad u Irak.
Pozdravljamo se srdačno i ja odlazim s pitanjem: Šta to ove mlade ljude motiviše da bezbednost i blagostanje u svojim državama, zamene uništenim iračkim selima i izbegličkim kampovima?
Možda je odgovor u sloganu organizacije Step-in: Small step with big heart- Mali korak velikim srcem.
S.Ć.
