Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Jedan od najčitanijih srpskih portala “Telegraf” objavio je reportažu o Leskovcu.
Je l’ mene slikaš” smešio se jedan gospodin koji je sedeo na klupici u centru Leskovca, pružio mi je ruku i rekao da se zove Nole. Tako je to na jugu, toplo, bez ustezanja. Jedna Milica me je zagrlila, poljubila i naprtavili smo selfi. Kaže, “Ja do sutra mogu da se slikam! Kad ćeš da dođeš opet u Leskovac?”.
Grad je mali, ali živ – premda je posle Niša najveći u čitavom kraju, njegov centar je skroman, ali čist i šarmantan. Imeđu starih kuća, vila i poneke građevine u otomanskom stilu uzdižu se soliteri. Nema frke, panike i buke kao u velikom gradu, ali ni one tužne sablasne slike gradova u izumiranju.
– Ja sam iz Lebana. Ovde u Leskovcu imamo sve što nam treba, bar 200.000 ljudi u okolini dolazi ovde. A u Niš idemo retko. Baš kad moramo u bolnicu, na primer – priča Nole.
Ako kao turista zalutate u Leskovac, nećete propustiti da fotografišete spomenik Tomi Zdravkoviću i prelepu zgradu Kaloderme, koja dominira centrom grada. Kaloderma je dobila ime po kozmetičkom preparatu za negu kože, a bila je i upravni i proizvodni centar fabrike sapuna. Danas je ova lepotica Kulturni centar Leskovca.
Ipak, Leskovac je najpoznatiji po dobroj hrani i roštilju. Pa, gre’ota je uopšte kročiti ovde, a ne najesti se onako pošteno. Pokušali smo malo i da isprovociramo Leskovčane u šali, pa da ih pitamo šta je bolje: niški ili leskovački roštilj.
– Vi mora da ste iz Niša, pa zato pitate. Čuveni je leskovački roštilj, mi brišemo Niš! Cela Srbija uzima zanat od nas – ponosan je Nole. Znači, nema ručka bez mesa, upitasmo ga. Samo mesko ručkamo. Sad… to nije dobro kažu, treba malo i salate – iskren je Nole.
Ona poslovica “što južnije to tužnije” definitivno pada u vodu. Što južnije, to veselije, a i čistije rekli bismo. Možda nema monumentalnih građevina, velikih šetališta i grandioznih spomenika, ali ima duše i života. Leskovac okupan suncem, dok lepe devojke koračaju gradom, a ljudi spremni da vam bez ustezanja pruže ruku kao neznancu, iskonska je lepota južne Srbije koju smo imali prilike da vidimo.
Tako da, dok prilazite centru grada starom i mnogo puta krpljenom kaldrmom, nemojte misliti da ste uzalud skrenuli sa auto-puta. Svratite u Leskovac na dobru klopu, a možda steknete i neko novo prijateljstvo.
Izvor: Telegraf.rs
