Danas je Ivanjdan – dan rodjenja Svetog Jovana Krstitelja

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan.

 

Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, te Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje. Kao mlad, Jovan je otišao u pustinju gde se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božijim zakonima.On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim „ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“. Jovana Preteču je pogubio judejski kralj Irod.

U kalendaru SPC Svetom Jovanu se čini pomen tri puta godišnje i to, osim Ivanjdana, još i 20. januara – Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, te 11. septembra – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Običaj je da se za praznik Ivanjdan pletu venci od ivanjskog cveća koji podsećaju mlade da razmišljaju o venčanju.

Devojke u vence stavljaju crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana. Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Verovanje da se kroz vence od upletene Jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu. Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest.

Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od Jovanove trave sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.Ponegde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući.