Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić obišla je sinoć spomenik prirode Đavolju varoš i tom prilikom istakla da je tokom svake posete Kuršumliji fascinirana prirodnim lepotama ovog dela Srbije, i poručila da je zadatak Vlade da to promoviše na pravi način.
Ovde postoje tri prelepe banje – Lukovska, Kraljevska i Prolom banja. Tu je i Đavolja varoš, koja od sada pruža mogućnost posetiocima da je obiđu i noću, što stvara potpuno drugačiji doživljaj, istakla je premijerka.
Bavimo se potpunim iskorišćavanjem turističkih potencijala, ne samo Topličkog, već i Jablaničkog okruga. Shvatili smo pre dve godine da ćemo, ako investiramo milijardu i osam stotina miliona dinara u rekonstrukciju puta preko Radan planine, moći na najbolji način da povežemo ta dva okruga, ukazala je Brnabić.
Prema njenim rečima, dobićemo jednu turističku regiju, koja je po svojoj ponudi jedinstvena u svetu.
Već pomenute tri banje povezujemo sa Sijarinskom banjom u Medveđi, povezujemo Đavolju varoš sa lokalitetom Caričin grad u Lebanu i onda možemo čitavom svetu da ponudimo jednu turističku rutu, prepunu prirodnih lepota, termalnih izvora i istorijskih lokaliteta, objasnila je premijerka.
Brnabić je istakla da očekuje neuporedivo veći broj turista u ova dva okruga kada planirani radovi budu završeni, i saopštila da je u prvih sedam meseci ove godine broj dolazaka stranih turista u Kuršumliju već dvostruko povećan u odnosu na isti period prošle godine.
Završeno je uređenje rasvete i ozvučenja, kao i uređenje vidikovca i stepeništa u prostoru ovog spomenika prirode, a u planu je i izgradnja vizitorskog centra Đavolja varoš.
Spomenik prirode „Đavolja varoš“ je geomorfološki fenomen na jugu Srbije, smešten na obroncima planine Radan.
Ovaj lokalitet čine 202 zemljane figure nastale erozijom, kao i izvori jako kisele vode i mineralizovane vode. Zemljane figure, visine od dva do 15 metara i širine od 0,5 do tri metra, sa kamenim „kapama” na vrhu, rezultat su erozivnog procesa koji traje vekovima.
Ovaj vredni lokalitet stavljen je pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite. Ukupno je zaštićeno 67 hektara površine.