Todorova subota je prva subota od početka Vaskršnjeg posta, a posvećena je Sv. velikomučeniku Teodoru Tironu.
Crkvena priča o Svetom Teodoru, kaže da je, u vreme velikog progona hrišćana, car Julijan Odstupnik izdao naredbu da se u Carigradu sve namirnice na pijaci poprskaju krvlju idolskih žrtava, da bi se hrišćani, oskrnavili, jedući ih u vreme Velikog posta.
Arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju, javi se Sv. Teodor Tiron i otkrije mu tu zlu carevu nameru. On je poučio vladiku da hrišćani treba da kuvaju pšenicu i mešajući je sa medom, prave koljivo. Tako i urade i dostojni se pričeste u nedelju Pravoslavlja.
Za Svetog Todora veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan – kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.
Srbi, Makedonci i Bugari veruju da sveti Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo.
Na taj dan se pali smeće (radi zaštite, tj. za zdravlje konja i porodice, radi odavanja poštovanja demonima i kao zaštita od zmija).
Žene na Todorovu subotu ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka.
Pored toga, Srbi u Vojvodini veruju da noću uoči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.
Sveti Todor preminuo je 306. godine a njegove mošti nalaze se u manastiru Hopovu, na Fruškoj gori.