I jug Srbije imao svoju heroinu u Velikom ratu – Jelenu Šaulić, komitu Gajtanskog odreda

Lepa Jelena, bila je strah i trepet za neprijatelja po Radan planini, gde je je vojevao njeg Gajtanski odred

Rođena je 1896. godine, u selu Junča Do, ispod Durmitora, kao najmlađe od petoro dece sveštenika Perka Šaulića. Zbog sukoba sa Kraljem Nikolom, njena porodica, prinuđena je da napusti Crnu Goru. Svoj novi dom nalazi u Medveđi.

Opisivali su je kao krupnu crnokosu devojku, prodornog pogleda, britkog jezika i izuzetne lepote, pa je u narodu ostala uzrečica ”Lepa kao Jelena Šaulić”. Odlikovala se neobičnom bistrinom uma i izuzetnim vrlinama. Zato je, u rekordom roku, završila učiteljsku školu i dobila nameštenje u Prizrenu.

Četiri dana, nakon što su Bugari 17. februara 1917. godine obili njenu majku Stanu, buknuo je Toplički ustanak, a među Srbima, koji su se podigli protiv bugarskog zuluma, bili su sveštenik Perko i njegova ćerka Jelena. Pridružuju se ustaničkim četama Koste Vojinovića na Radanu.

Vešta s puškom, a još više s bombom, Jelena je bila strah i trepet za neprijatelja širom planine, po kojoj je vojevao njen Gajtanski odred.

Posle propasti Topličkog ustanka, Jelena zajedno sa ocem i grupom ustanika prelazi u Crnu Goru, gde se priključuju komitskoj četi vojvode Boška Bojovića, koja je, po durmitorskim vrletima, ratovala protiv austrougarskog okupatora. Pamti se da je u boju kod Vrela, u januaru 1918. godine, zarobljen ratni zločinac iz Bosne, Osman Jogunica. Osuđen je na smrt, a presudila mu je lično Jelena. Od hrabre učiteljice, nisu strepeli samo okupatori, već i komite kojima borba za slobodu nije bila jedini cilj, već su komitovali zbog pljačke.

Po završetku Prvog svetskog rata, Jelena se udala za svog ratnog druga, vojvodu Boška Bojovića i sa njim zasnovala porodicu u Pljevljima, nastavivši da radi kao učiteljica. Nažalost, od posledica ranjavanja, teškog vojevanja i iscrpljujućeg četovanja, Jelena se teško razbolela i umrla, tek zakoračivši u 26.-tu godinu. Ostala je priča da duže od godinu dana posle njene smrti, u znak žalosti, u plemenu Drobnjaka, iz kojeg potiče, nije bilo veselja, niti su se čule gusle i pesma.

U dnevniku koji je vodila, zabeleženo je : Smatrala sam da činim svetu i plemenitu dužnost. A vazda sam želela da umrem kao dostojna Srpkinja. Pa i pod neprijateljskim bajunetima, toj bi se smrti nasmejala i bez usprege i straha na susret izašla.

Jelena Šaulić, posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima, koja se dodeljuje za izuzetnu hrabrost. Na pljevaljskom groblju stoji spomen obeležje, da podseća na heroinu ustaničke Toplice i nepokornog Durmitora.