Zbog klimatskih promena i ljudskog nemara, neki od najlepših svetskih gradova uskoro bi se mogli naći pod vodom

Na osnovu pouzdanih podataka o klimatskim promenama, stranica Climate Central je sačinila mape delova sveta, odnosno pojedinih gardova, koji bi se, zbog porasta nivoa mora, uskoro mogli naći u izbiljnoj opasnosti i – ispod vode

Dok se zagađenje ne manjuje, planeta postaje sve toplija, a polarne ledene sante se tope. Svet bi već 2030. godine, mogao da izgleda mnogo drugačije, procenjuju ekolozi.

Ako vlasti država, posebno najvećih i najmoćnijih, ne preduzmu ozbiljne mere za zaustavljanje klimatske krize, ne izgradimo infrastrukturu za odbranu od poplava i gradove prilagodimo novonastaloj situaciji, neki od najvećih i najposećenijih gradova na svetu, do kraja ove decenije, mogli bi se velikim delom ili kompletno mogli naći pod vodom.

Nivo mora u Majamiju raste uznemirujućom brzinom i ne samo da preti štetom na gradskoj infrastrukturi, već dovodi do poplava koje zagađuju pitku vodu i tako dodatno preti stanovnicima. Osim hitnog odgovora na zaustavljanje klimatskih promena, Majami će morati da preduzme i konkretnije korake kako bi se spasao od „potonuća“: moraće da ojača svoju bazu i podigne određene strukture iznad nivoa vode.

Bangkok je izgrađen na vrlo mekanom glinenom tlu koje je sklono poplavama. Istraživanja su pokazala da ovo poznato turističko mesto svake godine tone oko dva do tri centimetra – brže nego drugi slični gradovi na obalama. Prema studiji iz 2020. godine, Bangkok je prvi u redu gradova koji će doživeti velike posledice globalnog zagrevanja. Stručnjaci predviđaju da će Bangkok spiralno propadati s malim izgledima za oporavak.

Holandski stručnjaci za pitanja prevencija poplava su razvili napredni sistem nasipa, brana i drugih barijera koji vodu drže dalje od infrastrukture i stanovništva. Uprkos tome prisiljeni su pomno pratiti i nadograđivati sisteme kako bi sprečili katastrofalne posledice. Mnogi tvrde da je opasnost neizbežna zbog kontinuiranog tonjenja zemlje kao posledice klimatskih promena, pa bi se mešu prvima na udaru mogao naći Amsterdam.

Basra je glavni lučki grad u Iraku, smešten je uz snažnu i široku reku Šat el-Arab, koja se uliva u Persijski zaliv. Naučnici predviđaju da bi ovaj siromašan arapski grad mogao biti delimično ili potpuno potopljen u sledećih deset godina.

Kada su u pitanju područja koja bi mogla uskoro potonuti zbog posledica globalnog zagrevanja, Karibi se nalaze na vrhu liste. Najviše se govori o glavnom gradu Gvajane koji je smešten na ušću reke Demerara u Atlantski okean. Džordžtaun se vekovima branio od oluja i drugih vremenskih neprilika gigantskim zidom dugim 450 kilometara. Situacija je takva da zemlja mora znatno ojačati taj zid, kako bi se grad branio od ogromne štete koja mu preti.

Poplave i tropske oluje prete delu Ho Ši Mina uz deltu Mekonga, a naučnici predviđaju da će istočni delovi oko reke uskoro biti nepogodni za život. Močvarna područja Thu Thiema posebno su ugrožena, a stručnjaci ističu da bi mogli završiti pod vodom i pre 2030. godine.

Glavnom gradu indijske države preti prirodna katastrofa. Kalkuta bi, zbog velikih poplava, mogla delimično potonuti do 2030. godine. Nažalost, reč je o vrlo siromašnom delu sveta kojem nedostaje odgovarajuća finansijska inicijativa da bi se očuvao tradicionalni način života na ovom prostoru.

Nju Orleans, zajedno sa svojom bogatom istorijom i raznolikom kulturom, tone jednom od najbržih stopa na svetu. NAS-ima studija iz 2016. godine otkrila je da bi celi grad mogao biti potopljen do kraja ovog veka. Nju Orleans je u 18. veku bio u potpunosti izvan nivoa mora, stotinak godina kasnije pet posto je bilo potopljeno, dok je taj broj danas narastao na 50 posto. Nepoželjnoj situaciji doprinosi geografski položaj, ali i ljudska aktivnost uključujući bušenje, zbog potrage za naftom i prirodnim gasom.

Predivna Venecija svake godine tone oko dva milimetra, te se suočava s velikim poplavama koje štete gradu i njegovim stanovnicima. Čak 90 posto ovog italijanskog grada bilo je potopljeno 2019. godine, a štetnu situaciju dodatno je pogoršala obalska erozija i crpljenje podzemnih voda. Iako je grad načinio nekoliko važnih koraka – uključujući i projekat podizanja brane protiv poplava po imenu Mose, klimatske promene koje doprinose porastu nivoa mor,a iziskuju stalni nadzor i još više zaštitnih mera.

Od Čibe do Osake, način izgradnje nekih obalskih japanskih gradova, čini ih vrlo ranjivim na porast nivoa mora- posebno tokom sezone tajfuna. Većina je dobro opremljena da se nosi sa ovakvim situacijama, ali industrijska luga Nagoja, četvrti po veličini grad u Japanu, može imati ozbiljnih problema. Zapadni delovi grada, lako bi se mogli naći ispod linije plime.

Kada je u pitanju egipatski grad Port Said, na severoistoku obale, nije samo grad taj kome preti porast nivoa mora. Na udaru su i ogromne površine zemlje tik ispod velikog naselja. Lokalna vlda već je počela da gradi barijere od peska i betona, kako farmeri ne bi izgubili zemlju i useve, zbog poplava slane vode.