VIDOVDAN OD GAZIMESTANA DO HAGA Kosovski boj, Princip, Versaj, Informbiro, Haški sud i EU

Vidovdan je, za srpski narod veliki i stari praznik, značajan koliko verski, toliko i istorijski, jer su faktografi, upravo na ovaj dan beležili dogadjaje, koji će, umnogome odredjivati sudbinu Srbije, njen opstanak i razvoj.

Prvi, u nizu presudnih dogadjaja u istoriji Srbije je Kosovski boj, jedna od najvećih bitaka srednjeg  veka, u kojoj su snage, na Gazimestanu,  na Vidovdan 1389. godine, odmerile srpska i turska vojska. Pojedini istoričari, ovaj sukob smatraju najtežim vojnim porazom Srbije toga doba. Sve ostalo, od izdaje Vuka Brankovića, do Obilićevog ubistva sultana Murata, verovatno je mešavina fakata i mitova.

Gavrilo Princip je, u Sarajevu, 1914. godine, na Vidovdan, ubio austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu. Mnogi istoričari tvrde da je nadvojvoda, upravo zbog provokacije Srbije, taj dan izabrao za posetu anektiranoj Bosni. Opšte je poznato da je atentat, bio povod za početak Prvog svetskog rata.

Na isti dan 28. juna,  pet godina kasnije, potpisivanjem Versajskog  mirovnog ugovora, Veliki rat se završio. Srbija je jedna od država, koje su podnele najveći gubitak. Bilans- milion i sto hiljada stradalih vojnika i civila.

Na Vidovdan, 1921. godine, donet je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prve političke zajednice Južnih Slovena i preteče Jugoslavije. Na čelo parlamentarne monarhije, postaljena je dinastija Karadjordjević. Ustav je važio nepunih osam godina.

Rezolucija Informbiroa, usvojena je na Vidovdan 1948. godine u Bukureštu, a predstavljala je konačan raskid izmedju Staljina i Tita. Jugoslavija je izbačena iz komunističkog bloka, nakon čega je postala nesvrstana.

Uspon i pad Slobodana Miloševića, jedne od ključnih političkih figura u modernoj srpskoj istoriji, neraskidivo su vezani za Vidovdan. Od govora na Gazimestanu 1989. do izručenja Hagu, 12 godina kasnije. Miloševića je 28. jun i uzdigao, i srušio.

Sastanak šefova država i vlada Evropske unije u Briselu, na kojem je odlučeno da pregovori sa Srbijom, o pristupanju zajednici, počnu 14. januara 2o14. godine, održan je na Vidovdan i to je bio prvi put da Srbija i EU direktno pregovaraju o budućoj saradnji. Medjutim, niko u Uniji nije krio da datum nije izabran slučajno, već da označava početak pregovora o Kosovu.

Slučajno ili ne, tek od Gazimestana do Brisela, srpska istorija je obeležena jednom zakonitošću. Ako je istorijski važan dogadjaj- desiće se na Vidovdan,

S. Ć.