Večeras je Badnje veče, a sutra proslavljamo Božić – najradosniji hrišćanski praznik

Srpska prvoslavna crkva i njeni vernici, večeras slave Badnje veče, a sutra 7. januara Božić, dan rođenja Isusa Hrista.

Božić označava trenutak promene u prirodi, završetak ciklusa koji je trajao godinu dana i početak novog vegetacionog perioda. Poslednji dan pre Božića i ujedno poslednji dan božićnog posta je Badnji dan. Badnji dan je dan posta i za one pravoslavce koji inače ne poštuju stroga pravila posta, doduše malo manje stroža od pravila tokom ostalih postova.

Na Badnji dan u kuću se unosi pečenica, koja je po tradiciji prase ili jagnje, koje se peče prethodni dan. Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, neko od ukućana odlazi u šumu i donese granu mladog cerovog ili hrastovog drveta, kojoj prethodno nazove: „Dobar ti dan, badnjače“ i pospe je žitom. Na Badnji dan se, po pravoslavnom običaju, vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari. Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče.

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao – grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

Za Badnji dan se priprema posna trpeza: suve paprike punjene povrćem, samo pirinčem ili pasuljem, posna sarma od soje i crnog luka, posni pasulj, pita kupusnik u nekim krajevima, ponegde krompiruša ili pita s orasima, pihtije od boba, riba, salata od krompira, salata od pasulja i crnog luka, uz orašaste plodove i sušeno voće.

U nekim krajevima za Badnje veče se mesi česnica, obredni hleb, koji se drugde mesi na sam dan Božića. Mešenje ovog hleba prate razna pravila i obredi, ali mu je zajedničko da se mesi od belog brašna, da sadrži onoliko delova koliko ima ukućana, da se ukrašava raznim figurama koje simbolizuju veru, čeljad, stoku, njive, voće… i da se u njega stavlja parica.

Posle rezanja ovog hleba, što čini domaćin kuće uz molitvu, kuvanu pšenicu, crno vino i sveću, svi ukućani okreću hleb s leva nadesno, pa ga razdele između sebe. Za onoga ko pronađe paricu veruje se da će u narednoj godini biti srećne ruke, posebno blagosloven i da će ga pratiti sreća i blagostanje.