Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Vampir je biće iz slovenske mitologije koje preživljava tako što se hrani krvlju živih bića. Vampirom se smatrao duh umrlog ili leš koga je oživeo zao duh ili đavo. Reč vampir potiče iz srpskog jezika i opštepihvaćena je u svim svetskim jezicima.. Vampir se naziva i lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, vankošliv, upir.
U Grčkoj vampir se naziva i vrikolak, u Rumuniji strigoj. Prvi zabeležen vampir u istorijskim izvorima je Jure Grando sa Istre. Prema pisanju barona Janeza Vajkarda Valvazora Jure Grando se povampirio 1672. godine i terorisao meštane svog sela Kringa u Istri.
Podatke o vampirima nam daju i austrijski izvori koji spominju Petra Blagojevića i Arnauta Pavla. Austrijski časopis „Vossiche Zeitung“ broj 98, 1725. godine objavljuje izveštaj da je u selu Kisiljevu u Braničevskom okrugu umro izvesni Petar Blagojević, a da je nakon njega u naredna 24 časa umrlo još 10 osoba. Iz Beča je poslat tim lekara koji su nakon otvaranja kovčega zabeležili da je telo očuvano u potpunosti kao da je i dalje živ, a da je u njegovim ustima bilo malo sveže krvi.
Pored Blagojevića austrijski izvori spominju Arnauta Pavla. Pavle je ratovao u Grčkoj gde je navodno ubio vampira, te se nakon toga osećao loše i ubrzo je umro u selu Medveđi kod Trstenika. Njegovo telo je eshumirano i probodeno kolcem, ali ni nakon toga nisu prestali napadi.
Najpoznatiji srpski vampir bio je Sava Savanović, iz sela Zarožja, opština Bajina Bašta, koji je pio krv ljudima koji bi došli da melju žito. Sava Savanović je lik iz pripovetke „Posle devedeset godina“ Milovana Glišića, po kojoj je snimljen horor film „Leptirica“.
O vampirim u Leskovcu i okolini postoje podaci koji se odnose na drugu polovinu XIX veka. Prvi zapisan slučaj vampira datira iz 1899. godine, a desio se u selu Mrštanu. U Mrštanu se povamirila neka mlada žena koja je bila udata u Biljanici. U belešci je zapisano da je „popila 3 ovce i izvela volove u dvorište, skinula im oglav pa ih vodila po dvorištu“. Iz same beleške saznajemo da su vampira mogli da vide i oni ljudi koji su se rodili u subotu, „a subotanima se daje vampir da ga vide“.
Posebnu pažnju izazvao je slučaj vampira Turčina u Leskovcu. Zavladala je velika strah, a „on iđaše sve po turskim kućama i to po bogataškim“. Taj vampir je bio opažen i u Čifluk Miri. Kako je jedno dete ispričalo: „gledamo u stoku, kad ja na jednoj bivolici vidim vampira. Uzjanuo bivolicu, pa pustio noge, te mu se vuku po zemlji, a drži se za vrat bivoličin. Sav rutav i go, samo preko glave vezao belu čalmu“.
Sin Mustafa Ali paše išao je u džamiju, da klanja. Kad je oprao ruke, nešto mu odmah na ruke metnulo peškir. „Počeo on da se po svome zakonu moli Bogu, a ono nešto iza njega mrmlja. Odmah je poznao da je to vampirov glas“.
Iz beleške saznajemo za pojam vampirović. Vampiri provode blud sa ženama, uglavnom udovicama sa ovoga sveta. Dete koje se iz tog odnosa rodi, da li začeto iz ljubavi ili ne, zove se vampirović. Vampirović vidi vampira, može da razgovara sa njim i da ga ubije. Osmanlije vampirovića zovu Vampirdži, a cigani ga zovu turskom reči vampir – ogli što u prevodu znači vampirov sin.
U Leskovcu je živeo vampirović Asan Gušlja. Leskovačke osmanlije ga zamoliše da ubije vampira i da „ih kurtališe ove bede“. Asan Gušlja je tražio mnogo novca za ubistvo vampira, te mu Osmanlije i dadoše taj novac. Vampirović Asan je našao vampira kako „ašikuje“ s jednom udovicom, puškom ga nanišanio, puče puška i „nešto zavreči kao jare i skljoka se na zemlju – sama krv, kao pihtije“. Gušlja pokupi onu krv u jednoj tepsiji, pa pođe po kućama da traži bakšiš.
master istoričar
Milan Ž. Trajković
