U srpsku prozu uneo je merak, sevdah, večitu ”žal za mlados” i južnjački dijalekt: Danas slavimo ime Borisava Bore Stankovića

Poslednjeg dana marta preminuo je i u besmrtnost otišao jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma. O Bori Stankoviću se, manje-više sve zna, pa se zato danas bavimo malo poznatim crticama iz njegovog života.

Rano je ostao bez roditelja, pa se o njemu starala baba po ocu -Zlata. Celokupno njegovo stvaralaštvo vezano je za Vranje, iako je tamo završio samo sedam razreda škole, a zatim prešao u Niš i Beograd i u rodni grad se retko vraćao. Nema podataka da je ikada posetio okolna sela. U jednom predavanju, priznao je da je svoje likove oblikovao prema pričama i spajao elemente više ličnosti, kako bi njegovi junaci delovali autentičnije.

Uveo je vranjanski, odnosno južnjački govor u književnost, zbog čega je stalno bio na meti mnogih savremenika školovanih na zapadu. Kritikovali su njegov jezik i stil pisanja, govoreći da su njegova dela ”nepismena i orijentalna”.

Pisao je romane i pripovetke, a jedino dramsko delo ”Pod okupacijom” u kome je opisao beogradske prilike za vreme Prvog svetskog rata, štampano nakon njegove smrti koštaće njegovu porodicu. Naime, tadašnja uprava grada Beograda, odlučila je da Bora bude sahranjen po prvoj kategoriji, kako se to tada zvalo i da će sve troškove snositi grad. To se i desilo, ali je ubrzo štampan roman ”Pod okupacijom”. U njemu su se prepoznali neki ljudi sa vrha, pa su piščevoj supruzi stigli računi za grobno msto i sahranu. Po tarifi prve klase. Kasnije joj je omogučeno da dug izmiri u ratama.

Nijedan njegov rukopis nije sačuvan.

Njegova Koštana zaista je postojala, ali kao Malika Eminović. Priča se da je ”sve što je nosilo čakšire” dovodila do ludila! Javna je tajna da su zbog ove „žive vatre” lokalne gazde i čorbadžije rasprodavale imanja, ostavljale „ženčad i nejaka čeda”… Pred njom su i najhladniji „padali u sevdah”, a nije mali broj onih koje je odvela pravo u propast… Bora se sa Malikom sreo u kafani, ali nisu progovorili ni reč. Želeo je samo da se uveri u njenu lepotu. Nakon objavljivanja romana ”Koštana”, Malika je, na nagovor advokata tužila Boru i tražila deo autorskog honorara. Izgubila je spor, a priča o njoj i danas je jedna od najizvođenijih u srpskim pozorištima.

Foto i izvor: Wikipedia