Nakon četiri godine pauze, leskovački Romi će imati dva svoja predstavnika u Nacionalnom savetu ove manjine, koji funkcioniše od 2002. godine. Božidar Jakupović i Miroslav Alilović svesni su da će najveći izazov u radu biti podizanje nivoa obrazovanja romske populacije, kao preduslova za rešavanje drugih problema
– Naš zadatak će biti da Leskovac predstavimo kao grad sa najvećim brojem Roma u Srbiji, da prezentujemo probleme sa kojima se ova zajednica suočava i da pokrenemo projekte u oblasti obrazovanja, zdravstva, stanovanja, zapošljavanja. Shvatili smo da ne možemo samo da dođemo u mesnu zajednicu i opštinu i tražimo nešto. Ono što nam treba moramo i sami da stvaramo preko projektnih aktivnosti i dodatnim ličnim angažovanjem. Treba da radimo na infrastrukturnim projektima, a pre svega mislim na pokretanje Kancelarije za inkluziju Roma, preko koje će se implementirati lokalni akcioni planovi iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, za period 2022.-2030. godina, rekao je Miroslav Alilović.
Največi problem sa kojim se Romi suočavaju je nizak stepen obrazovanja, iz koga proističu i svi ostali.
– Kroz malopre pomenutu Kancelariju, trebalo bi da se vodi i precizna statistika o stepenu obrazovanja svakog člana zajednice, broju zaposlenih, a on je poslednjih desetak godina višestruko porastao, broju Roma koji čekaju na posao, broju onih koji su otišli iz zajednice, Leskovca i Srbije. Trenutno nam nijedan od tih podataka nije poznat, a oni jesu pokazatelj ekonomsko-materijalnog stanja u jednoj zajednici. Prema poslednjem popisu, u Leskovcu je živelo oko 7.700 Roma, a uskoro ćemo saznati i koliko se ta brojka promenila, dodao je Alilović.
Gradonačelnik Cvetanović je govorio o dobrim odnosima i saradnji lokalne samouprave sa romskom nacionalnom manjinom, izražavajući zadovoljstvo što će, preko svojih predstavnika u Nacionalnom savetu, leskovački Romi sopstvenom inicijativom moći da utiču na poboljšanje uslova života.
– Lokalna samouprava je usmerena ka razvitku svih društvenih oblasti i unapređenju života svih kategorija, posebno ranjivih. Prema evidenciji Centra za socijalni rad, broj korisnika socijalne pomoći se svake godine smanjuje za 5-8 procenata, a među njima je mnogo pripadnika romske populacije. Razlog je mogućnost zapošljavanja u novootvorenim kompanijama. Ne treba, naravno, zaboraviti ni organizacije posvećenih poboljšanju života Roma, koje svoje aktivnosti naročito usmeravaju na oblast zdravstva i obrazovanja, pa i to dodatno popravlja status ove manjine.
Lokalna samouprava je, poslednjih godina, radila na infrastrukturnom opremanju romskih naselja, podsetio je Cvetanović. Rehabilitovane su ulice Radanska i Sutjeska, izrađen je plan za regulaciju naselja ”Slavko Zlatanović”, rekonstruisana vodovodna mreža u ulicama Zeke Buljubaše i Porečkoj i izrađen Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma.