Truba kao genetski kod – U Grdelici nema romske kuće bez trubača

Rađaju se sa zvucima trube, koja nastavlja da ih prati celog života. Miljan i Mario Stanković jedni su od najmlađih trubača u Grdelici, a ovaj instrument, sastavni je deo njihovih života već nekoliko godina

Trubači sa juga imaju poseban odnos prema trubi i limenim duvačkim instrumentima, koji se gaji i prenosi s generacije na generaciju. Veliki majstori, poput Fejata Sejdića, Donje i Bakije Bakića, nisu to postali preko noći, već iza njih stoje sati vežbanja i slušanja.

Miljan i Mario Stanković iz Grdelice, braća su od strica. Imaju po 12 godina i trubu su u ruke uzeli, kad je bezmalo, bila veća od njih.

– Naši očevi sviraju trubu, a oni su učili od svojih. Trube su nam bile i prve igračke, pa kad god nismo u školi, idemo po svirkama sa starijima. Ne verujem da ćemo da idemo u muzičku školu, mi sviramo na sluh. Slušamo i skidamo muziku, priča Miljan, koji je, za razliku od Marija, jedva dočekao da priča sa novinarima.

Priznaju da mnogo toga još ne znaju i da za sada, ”prate” starije u orkestru, ali su spremni da uče, jer smatraju da se od sviranja trube može živeti.

U Grdelici, dodaju stariji članovi ”klape”, ima oko 600 romskih porodica, a retko koja nema trubača, jer im je ljubav prema ovom instrumentu ” u krvi”.

Check Also

Kako su trenuci u sportu uticali na oblikovanje današnjeg društva?

Sport je oduvek bio više od fizičkog takmičenja; on je platforma na kojoj se odigravaju …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *