Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Danas se obeležava Svetski dan učitelja, a tim povodom za Dnevnik juga govorila je učiteljica Svetlana Pešić, iz OŠ “Bora Stanković” , o izazovima savremene nastave, o problemima sa kojima se suočava ali i o velikoj ljubavi prema svom pozivu koji traje skoro tri decenije.
DJ: Svetski dan učitelja obeležava se 5. oktobra. Proglasile su ga Ujedinjene nacije sa ciljem da se istakne uloga učitelja u obrazovanju i razvoju dece i naglase principi i preporuke o položaju učitelja i nastavnika, kakav je položaj učitelja i koliko je zapravo teško biti učitelj?
Ponovo da se rodim, ja bih ponovo bila učitelj. To je posao koji mene ispunjava i koji sa zadovoljstvom obavljam. Mozda na to utiče i mala škola u kojoj radim, da su deca nekako mirnija, prilagodljivija i saradljivija. Vrlo je teško biti učiteljj u kombinovanom odeljenju ali se čovek vremenom uhoda, i onda sve bude lakše. Što se mene tiče smatram da na položaj utiču sami učitelji, kako se postaviš tako te i roditelji ali i deca gledaju. Pravilan stav je formula za uspeh i u nastavi i u učenju.
Cilj ovog dana je pružanje podrške prosvetnim radnicima, kao i da učitelji pružaju adekvatno znanje i obrazovanje budućim generacijama, kakvi su uslovi za rad i uslovi za učenje nekad i sad?
Bilo bi lepo da imamo bolje materijalne uslove, što se tiče naše škole. Da deca imaju adekvatne uslove, da ne koriste poljski wc, da nemaju stare učionice. Klupe u kojima je učila moja majka su i sada u upotrebi, pa bih ja volela da deca, što se toga tiče da imaju nove i svetle učionice, sa novim nameštajem. Naša škola je stara, ali su ideje svakodnevno nove. Organizujemo za decu priredbe, kvizove, folklore a sve sa ciljem da na interesantan način usvajaju znanja. Deca su vrlo radoznala, jako se interesuju i rado uključuju u sve te aktivnosti. Kako je sada “Dečja nedelja” za svaku pripremamo različite sadržaje. Juče smo imali maskembal, danas pijacu, a za sutra smo planirali sportske aktivnosti – isključivo stari sportovi, npr: trke na štulama, igranje lopte krpenjačom, klis… Savremene generacije su malo više okrenute telefonima i ne znaju prosto da igraju klikere. Interesovanja su im druga i fokus sa klikera je prebačen na telefon. Što se tiče očuvanja životne sredine, ranije je sve bilo drugačije a danas radimo na razvijanju svesti o očuvanju. Bilo bi žalosno da prelepi obronci naše planine Kukavice budu prekrivene smećem i da prelepa reka bude zagađena.
I za kraj, zašto se učiteljska profesija voli?
“Zato što je uvek nešto novo, svaka generacija sa sobom nosi neka nova interesovanja, svaki tekst se analizira na neki novi način. Zadovoljna sam kad vidim decu kad im pričam i onaj njihov usklik “aha” i to je trenutak kad se dete ozari, a ja vidim da je shvatilo o čemu ja pričam. I u tome upravo leži sva lepota ovog poziva u koji sam se ja pre skoro tri decenije upustila sasvim slučajno i u njemu pronašla sebe.
