Reforma, u legalne tokove uvela 60% privremeno zaposlenih u poljoprivredi. Evo kako izgleda prosečan ”sezonac” i šta će doneti proširenje sistema na druge oblasti

Poslodavci su, na ime poreza i doprinosa za angažovane sezonske radnike u poljoprivredi, u protekle dve godine, državi platili 529 miliona dinara, što je Vladu opredelilo da u sistem uvede i druge oblasti, u kojima je privremeno i povremeno zapošljavanje često

Prosečni sezonski radnik u poljoprivredi je muškarac, star između 18 i 30 godina, iz Novog Sada, koji je u protekle dve godine najčešće radio za poslodavce iz svog grada i to na poslovima od pripreme zemljišta do žetve, odnosno branja, sortiranja i skladištenja voća, uglavnom jabuka. To su pokazatelji, koje je portal sezonskiradnici.gov.rs prikupio tokom istraživanja rezultata uspostavljanja pojednostavljene elektronske procedure prijave na poslovima u poljoprivredi.

Najviše ”sezonaca” u ovoj oblasti starosti je između 18 i 3o godina, sledi kategorija od 46 do 6o godina, pa lica u kategoriji starosti od 31-45 godina. Tokom prve dve godine, putem portala ili mobilne aplikacije angažovano je ukupno 44.300 radnika i za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 589 miliona dinara. Kako je reforma uvela u legalne tokove više od 60% sezonskih radnika u poljoprivredi, Vlada Srbije je, vođena ovim rezultatom, pokrenula proširenje sistema na određene poslove u drugim sektorima koji imaju jasan povremeni ili sezonski karakter.

Tako, samo u građevinarstvu imamo 50.000 neprijavljenih i nezaštićenih radnika na pomoćnim i ”nekvalifikovanim” poslovima, kao što su utovar i istovar, čišćenje gradilišta,  nasipanje zemlje i slično.

Novi sistem bi mogao da pomogne oblastima posebno pogođenim pandemijom, kao što su turizma i ugostiteljsto. Na ovaj način bi bilo legalno angažovanje osoblja koje nema stalni posao i kod određenog poslodavca radi manje od 90 dana godišnje. U pitanju je oko 20.000 neprijavljenih radnika koji su povremeno angažovani kao dostavljači, animatori, hostese ili kao ispomoć konobarima i kuvarima u situaciji privremenog povećanja obima poslova.

Analiza prve godine primene elektronske prijave radnika u poljoprivredi pokazala je da novi sistem nije uticao na smanjivanje prava ili promenu statusa već zaposlenih radnika, i ne predstavlja zamenu za standardne forme angažovanja. Broj ugovora o privremenim i povremenim poslovima se zadržao na godišnjem proseku od oko 3.000.

Novim predlogom, potrebno je precizirati poslove na koje sistem može da se primeni, a za sve ostale poslove, koji suštinski nisu sezonski ili povremeni, poslodavac će morati da primeni standardne oblike ugovaranja. Osim toga, radnik neće moći da bude angažovan na povremenim poslovima duže od 15 dana mesečno u kontinuitetu odnosno duže od od 90 dana u godini (u građevinarstvu i turizmu) ili 120 dana (u ostalim delatnostima) , dok će poslodavac povremene radnike moći da uposli na najviše 180 dana. Za dane rada, angažovani će steći pravo na penzijsko osiguranje i osiguranje u slučaju povrede na radu, a neće gubiti pravo na socijalnu pomoć ili naknadu u slučaju nezaposlenosti . 

Podršku reformi daju NALED i Britanska ambasada, putem Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, kroz projekat „Promocija ekonomskog razvoja i dobrog upravljanja kroz uvođenje pojednostavljenog modela zapošljavanja neformalnih radnika“.