Otpisani klasici se vraćaju u srednjoškolske lektire

Nakon analize tek ozvaničene reforme sva četiri razreda gimnazije Nacionalni prosvetni savet, traži da se pre septembra oko 50 književnih dela nađu i u novom programu.

Planovi i programi nastave i učenja za sve četiri godine gimnazije nisu najbolje reformisani kada je o izučavanju srpskog jezika i književnosti reč i potrebno ih je revidirati. Zato bi trebalo vratiti oko 50 književnih dela koja su sadržali stari programi, a u novim ih nema ili nisu obavezna.

To je su suština jednoglasne preporuke Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) nakon analize unapređenih sadržaja za sva četiri razreda gimnazije, koju je nedavno samoinicijativno uradio. Ispostavilo se da ipak nema valjanih argumenata da se mnogi autori i dela ne nađu u programima koji su ozvaničeni prošlog meseca objavljivanjem u „Službenom glasniku”. Razume se, sa potpisom ministra prosvete na odobravajuće mišljenje NPS-a, koji na programe čiju reviziju traži nije imao primedbi dok ih je usvajao.

Sad smatra da prvi razred u kojem su po novom učile već dve generacije, ipak, ne može bez Kišovih „Ranih jada”, „Boja na Mišaru” ili pesama dubrovačkih petrarkista. U drugi razred gimnazije valjalo bi vratiti Zmajeve „Đuliće”, Petefijevu „Slobodu sveta”, Mažuranićevu „Smrt Smail-age Čengića”, Gogoljevog „Revizora”, Tolstojev „Rat i mir”, Sremčevu „Zonu Zamfirovu”, Nušićevog „Narodnog poslanika”… Izučavanje književnosti u trećem gimnazije, koji će po unapređenom programu krenuti od septembra, ne sme da bude uskraćeno za „Ex Ponto” Andrića, „Albatrosa” Bodlera, „Moju otadžbinu” Šantića, „Dolap” i „Nasleđe” Rakića, „Romansu mesečarku” Lorke, „Tihi Don” Šolohova, „Starac i more” Hemigveja…

Naknadnu pamet najvažnijeg prosvetnog tela, kome je zakonom oduzeta moć odlučivanja ali bez čijeg se stručnog mišljenja ne može napredovati, probudile su bez sumnje kritike eminentnih znalaca. Prva je stigla zbog Gundulićevog „Osmana”, koga u drugom razredu ove godine, po planu, nisu čitali gimnazijalci. Druga je došla zbog „Proljeća Ivana Galeba”, najobimnijeg dela Vladana Desnice koje je reformom iz obaveznog dospelo u izborni program za četvrti razred. Treća kritika digla je bunu u javnosti zbog brisanja poezije Desanke Maksimović, i njene zbirke „Tražim pomilovanje” sa liste književnih dela za čitanje u trećem razredu. Sva su ta dela, ako se pita NPS, već vraćena u neizostavnu lektiru.

Kada je postalo jasno da je novo prekrajanje ozvaničenih programa neminovno i komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) promenila je stav o pojedinim izmenama oko kojih se i najviše lomila dok je pisala predlog novog programa. Prelomila je da tu, ipak, obavezno treba da bude savremena srpska drama i to da đaci i nastavnici biraju dela Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića i Ljubomira Simovića. Takođe, da se ne sme izostaviti poezija Matije Bećkovića, i da „Bašta sljezove boje” Branka Ćopića treba da se obradi u celosti u četvrtom razredu gimnazije, iako se odlomci tog dela rade u osnovnoj školi.

“Prihvatili smo niz rešenja koje je zavod predložio, ali klasici se ne smeju dirati. Dali smo izbor: Nušićev „Narodni poslanik” ili „Gospođa ministarka”, Ćosićevo „Vreme smrti” ili „Koreni”, od Tolstoja „Rat i Mir” ili „Ana Karenjina”, Sremčeva „Zona Zamfirova” ili „Ibiš Aga”, Gogoljev „Revizor” ili „Šinjel”… Nema argumenata da se prva dela navedena u ovim primerima ne vrate u program, iako zavod predlaže da ostanu samo ova druga. Đaci i nastavnici imaće pravo izbora, ali će sva ova dela raditi. Predlog revizije smo poslali ministarstvu i zavodu i očekujemo da se primeni od septembra − pojašnjava Radivoje Stojković, predsednik NPS-a.

Izvor: zelenaucionica.com