”Odelo ne čini čoveka, ali govori o njemu”- izložba otvorena do 31. septembra

Bogatom, sadržajnom i zahtevnom izložbom o odevanju i kićenju Leskovčana i Leskovčanki, od praistorije do danas, Narodni muzej, obeležava 10. maj, dan kada je pre 74 godine, počeo sa radom

Postavka je, kako je rekao direktor Nebojša Dimitrijević, rezultat predanog rada čitave ekipe ljudi na prikupljanju, pripremi i prezentaciji bogatog istorijskog nasleđa našeg grada. Ona predstavlja jedinstveni mozaik, sačinjen od ličnih i društvenih estetskih i funkcionalnih normi, od praistorije, do modernog doba. Izložba je, ustvari, jedinstvena modna pista duga osam hiljada godina.

Odeća i kićenje su oduvek mnogo govorili o čoveku, ne samo njegovom odnosu prema oblačenju, već i statusu u društvu, porodici ili vojsci:

– Izložba je podeljena u devet tematskih celina. U neolitu su prve predstave odeće prikazane na figurinama, pronađenim na brojnim arheološkim lokalitetima. U rimsko doba, i muškarci i žene su nosili haljine jednostavnog kroja, ali su samo kod bogatih one bile izrađene od svile, pamuka i finog lana, u ljubičastoj ili boji šafrana. Svoj status su predstavljali fibulama, kopčama i raznim drugim ukrasima. U srednjovekovnom Leskovcu, odeća je bila simbol društvenog statusa. Na izložbi se može videti replika srebrnog prstena žene Nikole Skobaljića, a pod turskom okupacijom, način odevanja se, kao i sve ostalo, odvijalo po pravilima Osmanskog carstva. Srbi nisu smeli da nose zelenu i belu boju, niti uvozne crvene tkanine, rekla je u kratkoj prezentaciji izložbe, jedna od autorki, Slađana Rajković.

Ideja o predstavljanju odela i nakita žitelja ovog kraja kroz vekove, nastala je pre više od jedne decenije, kada je primećeno da ni u jednu od dotadašnjih postavki, nije moglo da stane obilje materijala iz ove oblasti, čuvano u depoima muzeja.

– Stalno nam se priča o odevanju i kićenju provlačila kroz postavke, ali ovlaš, periferno, ne dozvoljavajući nam da prikažemo mnoštvo eksponata prikupljenih tokom šezdesetogodišnjeg rada. Rodila se ideja, a pre dve godine smo i konkurisali za sredstva kod resornog Ministarstva, koje nam je odobrilo 930 hiljada. Naravno, kao i uvek imali smo podršku grada, koji je obezbedio 40 posto ukupnih sredstava.

Ninoševićeva je iznela i par značajnih podataka, otkrivenih tokom pripreme izložbe:

– Ne znam da li ste znali da je, na Svetskoj izložbi u Parizu, 1906. godine, učestvovao i jedan leskovački kujundžija, a njegovim srebrnim nakitom se Srbija predstavila na toj značajnoj manifestaciji. Osim njega, učestvovali su i učenici tadašnje Tkačke škole.

Podsećajući da više od stotinu komada odeće, predstavljeni na izložbi, predstavljaju nemerljivo kulturno istorijsko blago, sačuvano u zbirkama leskovačkog muzeja, gradonačelnik Goran je naglasio da grad Leskovac ulažu u kulturu sve više sredstava.

– Ustanove kulture to u potpunosti zaslužuju, imajući u vidu rezultate koje, godinama unazad, postižu. Narodni muzej je jedna od njih. Zahvaljujem autorima izložbe, ali i svim ostalim saradnicima i zaposlenima u Muzeju na predanom radu oživljavanja kulturnog nasleđa Leskovca. Koristim priliku da čestitam i 10. maj, Dan leskovačkog muzeja.

U brojnom autorskom timu su i učenici Hemijsko-tehnološke škole, sa smera frizer, koji su izradili frizure na eksponatima.

Izložba ”Odelo ne čini čoveka, ali mnogo govori o njemu”, smeštena u tri galerije muzeja i za posetioce će biti otvorena do 31. septembra.