Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Mnogo važnih Vidovdana proživeli smo i preživeli u našoj istoriji. Ali nijedan događaj naše istorije, ni pre ni posle toga nije ostavio tako dubok i trajan utisak kao kosovski boj na Vidovdan 15/28. jun 1389. godine.
Tada se odigrala sudbonosna bitka između Srba i Turaka na Kosovu polju.
Toga dana je, kako narodna kaže pesma, „srpsko propanulo carstvo“. Za taj istorijski događaj vezane su i kosovska epopeja i kosovska etika.
Narod je u svoj dubini osetio njegov sudbonosni značaj. Zgrada stare carevine skrhala se nepopravivo. Malo je primera u istoriji drugih naroda da je u širokim, pravim, narodnim redovima jedan događaj bio saosećan i zapamćen tako živo i neposredno. Narod je dobro usekao u pamet ne samo Kosovo, nego i sva druga mesta po njemu i sva glavna lica iz akcije. I to je znao do pojedinosti ne samo na području stare Raške, nego po svima našim oblastima. Uneli smo ta predanja i među Hrvate i među Bugare.
Lazareva pogibija već se onda, krajem XIV veka, shvatila kao svesna žrtva da se očuva narodna i državna sloboda i da posluži kao primer za kasnija pokolenja. Nijedan naš vladar nije dobio toliko pohvalnih slova, i tako toplih, kao Lazar.
Takva shvatanja ušla su i u široke narodne krugove. Naša narodna epska pesma nema ništa pesnički lepše, svesrdnije osećano i etnički više pročišćeno nego što je ciklus o Kosovskoj pogibiji.
Danas se, međutim, o onome što je za jednu naciju vekovima bio glavni izvor opstanka, nadahnuća i ohrabrenja, o Kosovskom Zavetu, piše kao o ključnom uzroku njenog posrnuća i nevolja u kojem se tvrdi da je Kosovski Zavet uzrok svih jada koje su Srbi stolećima zadavali sami sebi, susednim narodima, dobronamernim velikim silama i celoj našoj planeti. Podrazumeva se, naravno, da postoje Srbi , poput Aleksandra Vučića, spremni da potvrde da je Kosovski Zavet arhaična, crkvena izmišljotina i da je sintagma „nebeski narod“ štetna, pa i smešna.
S druge strane, recimo film “300” gledamo sa neizmernim ponosom. Zamislite kako bi izgledali Grci koji bi se danas rugali Leonidi i njegovim junačkim Spartancima, izginulim u odbrani Termopila i Grčke od najezde Persijanaca. Ne samo Grčka nego i ceo svet baštini veličanstveno nasleđe bitke u Termopilskom klancu!
Tolkin i Luis su svojim ciklusima o Hobitima i zemlji Narniji hteli da Englezima vrate njihove zaboravljene mitove i veru; to su danas svetski bestseleri a filmovi snimljeni prema njima spadaju u najgledanije filmove svih vremena. Svima nam zastane dah kada gledamo epski juriš višestruko slabije konjice Rohana na ogromnu vojsku Orka u „Povratku kralja“, junački govor i pogibiju njihovog kralja Teodena; u isto vreme, okrećemo glavu od „anahronog“ i „štetnog“ „Kosovskog mita“.
Avramovo polje u Kvebek Sitiju jeste Kosovo kanadskih Kvebečana. Tu su izgubili epsku bitku 1759. i konačno potpali pod vlast Engleza. Pogledaj sa kakvim poštovanjem svake godine obeležavaju njenu godišnjicu i kakvo je njeno mesto u kolektivnoj svesti kanadskih Francuza.
Francuzi su u francusko-pruskom ratu 1870/71 izgubili Alzas i Lorenu. U I svetski rat su dobrim delom ušli sa motivom da povrate svoju svetu zemlju!
Kosovo i Metohija nije stranačko pitanje, to je pitanje opstanka države. Ne može se imati demokratija i odbrana ljudskih prava bez svoje države. To je pitanje odbrane sopstvene zemlje i tu ne može da bude razlike između levice i desnice, građaniste i nacionaliste.
I danas, na ovaj sveti dan za srpsku istoriju, još jednom podsećamo da je stav Narodne stranke protivljenje svakom aktu koji bi za posledicu imao međunarodnu afirmaciju Kosova kao države, uključujući i članstvo Kosova u Ujedinjene nacije, kao i da budući status pokrajine mora biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i da se do takvog rešenja može doći isključivo pregovorima.
