Na današnji dan, pre 149 godina, dinar postao zvanična srpska valuta: Najskuplja valuta na svetu- njegov je imenjak

Iako je 12. decembra 1873. postao zvanična valuta u Srbiji, do izrade prvog kovanog novca prošle su dve godine.

Zakon o kovanju srpske srebrne monete doneo je Milan Obrenović i bio je u skladu sa novčanom konvencijom koju su 1865. u Parizu zaključile Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska, a kasnije joj pristupile Grčka i Rumunija.

Prvi srebrni novčići iskovani su 1875. godine i na aversu – prednjoj strani novčića – imali su lik kneza Milana Obrenovića. Novčići su bili u apoenima od 50 para, jednog i dva dinara.

Dimenzije, finoća i težina dinara bile su identične franku, propisane Konvencijom. Jedan novčić morao je da sadrži hiljadu delova – i to 835 od čistog srebra i 165 od bakra.

Četiri godine kasnije, a godinu dana nakon sticanja nezavisnosti odlukom Bečkog kongresa 1878. godine – iskovan je i prvi zlatni novac, u nominalnoj vrednosti od 20 dinara.

Prvi štampani novac štampan je 1876. godine, za potrebe finansiranja Srpsko-turskog rata. Srpske i jugoslovenske novčanice sve do 1929. godine štampane su u Belgiji i Francuskoj, a jedna serija i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Od tada do danas pratilo ga je nekoliko uspona i padova, promena nominalne i stvarne vrednosti, izgleda – koje su se poklapale sa promenama državnog uređenja.

Osim u Srbiji, dinar je naziv monete i u Alžiru, Bahreinu, Jordanu, Iraku, Kuvajtu, Libiji i Tunisu. U Iranu označava stoti deo rijada.

Inače, reč dinar, poreklo vodi od srebrnog ”denarijusa”, kovanog novca antičkog Rima, pri put iskovanog 211. godine, pre nove ere.

Inače, najskuplja valuta na svetu je Kuvajtski dinar, druga po vrednosti, takođe je Dinar, ali Bahreinski.