Home / DRUŠTVO / Milicu i Janu spojila kreativnost i želja da svet i ljude menjaju na bolje
hotel bell

Milicu i Janu spojila kreativnost i želja da svet i ljude menjaju na bolje

Milica je magistar džez pevanja, Jana -medicinski tehničar. To što su obe po majci Leskovčanke, nije jedino što je spojilo rođenu Aleksinčanku i Kotoranku.

Ljubav prema estetici i kreativnost su dve devojke toliko čvrsto povezale da su odlučile da se oprobaju u zajedničkom poslu, koji će im, procenile su, pružiti mogućnost da se umetnički u potpunosti izraze. Tako je rođena ideja, a nedugo zatim i salon lepote “OX“.

– Naša priča je i jednostavna i komplikovana. Deo smo grupe kreativnih i preduzimljivih mladih ljudi, koji su želeli da u rodnom gradu pokreću i razvijaju sopstveni posao. Birali smo i da budemo locirani jedni blizu drugih, tako da smo svi smešteni u “Bagat-u“ i preko puta njega. Radi se o potpuno različitim biznisima, a opet nas nekako povezuju, jer čitavo društvo odlikuju kretivnost, maštovitost i inovativnost.

Tako smo Jana i ja, odlučile da otvorimo salon lepote. Spojila nas je ljubav prema estetici, a u novom prostoru se trudimo da primenimo svetska iskustva, da malo promenimo navike koje ovde postoje kod žena, uvodeći nove trendove, priča Milica Pavlović, leskovačka snajka, koja je nakon studiranja i kasnijeg usavršavanja i boravka u Ukrajini, Kini, Rusiji, kao i mnogim evropskim gradovima, odlučila da svoj san živi upravo u Leskovcu.

Ona je i jedina ovdašnja zastupnica “Fi Akademije Branko Babić“, istoimenog osnivača, koji je u svetu kozmetike poznat kao čovek koji je osmislio “japanske obrve“, odnosno najsavremenije iscrtavanje obrva.

– Želimo da održavamo i opravdamo nivo ove institucije, da žene ulepšavamo, a ne da od njih pravimo neprirodne “lutke“. Spoljna lepota je vrlo bitna, ali nove tendencije kažu da je ne treba menjati, već samo naglasiti ono što je na osobi najlepše. Iz života u državama širom sveta, naučila sam da poštujem različitosti i da ih smatram prednošću, a ne hendikepom. Bogatija sam za sposobnost da se sa svima razumem, da nikoga ne osuđujem, niti unapred kritikujem jer posebnosti ovaj svet čine zanimljivijim.

Ono što je, takođe, ponela kao dragoceno iskustvo jeste činjenica da trenutno nigde “ne cvetaju ruže“ i da nema lake zarade i brzog bogaćenja od poštenog rada. Smatra da se Srbiji i Leskovcu mora dati šansa, jer uz sve mane sistema, samo ovde je naš dom i zavičaj.

– Ja se ne bavim muzikom, iako sam to studirala, a Jana je medicinski tehničar, ali se trenutno bavi kozmetikom noktiju. Ne možemo uvek druge da krivimo za to što nismo našli posao u struci, nismo se snašli. Uvek moramo da težimo ka tome da uspemo, bilo kako i u bilo čemu, čime se bavimo, a ako na tom putu do uspeha ne omrznemo ono što smo nekad voleli i naučimo da se ne kajemo zbog svojih pređašnjih odluka, na prvom smo smetu, objašnjava Milica.

U tom nam se priključuje i Jana Bulajić, dotle zaposlena onim što voli, iako se školovala za nešto drugo:

– Završila sam medicinsku školu u Kotoru, i to je moja prva ljubav, ali sam odmalena volela i da crtam. Verovatno se ne bih odrekla nijednog, da u jednom trenutku nisam zaključila da egzaktna i suviše “životna“ medicina ubija svu moju kreativnost. Neko vreme sam prepodne radila u bolnici, popodne se bavila nail-kozmetikom. Viđala u istom danu dva lica života: bolest i tugu na jednoj i radost, opuštenost i sreću na drugoj. Prevagnula je ova poslednja i nikada se nisam pokajala. Sada mogu 100% da se posvetim onome što najviše volim.

Medicine se, ipak, nije u potpunosti odrekla, jer prema planovima dveju devojaka, salon lepote će uskoro ponuditi usluge za koje znanje kozmetičara nije dovoljno:

– Kad kažete nokti, šta tu ima da se filozofira. Dođu devojke, dobiju kvalitetnu uslugu i odu srećne, a malo koja razmišlja o tome da upravo na noktima i ispod njih može biti leglo štetnih mikroorganizama, bez obzira na higijenu. E, u našem salonu, sa sterilisanm priborom i alatom, ne rizikujemo ni mi, niti naše klijentkinje. To je pravac u kome imamo nameru da idemo i gradimo imidž modernog, inovativnog, ali i zdravstveno bezbednog mesta.

Jana je rođena u Leskovcu, ali se, sklopom okolnosti, školovala i živela na Crnogorskom primorju, što smatra jednom od svojih prednosti:

– Stasavala sam u drugačijem okruženju, što me učinilo različitom. Ne uklapam se u šablone, volim da istražujem. Oni koji me poznaju kažu da sam oduvek ili štrčala, ili žuljala, Sve sam, samo nisam obična, a takva je i Milica. Eto, to nas je, pre svega, spojilo i povezalo sa momcima iz društva. Svi zajedno pokušavamo da uspemo u sopstvenim poslovima, bodreći i podržavajući istovremeno druge da istraju i budu hrabri.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Check Also

Koliko je Leskovac prihodovao od Roštiljijade?

Ovogodišnji prihod sa turističko privredne manifestacije Roštiljijada iznosi 6 miliona 530 hiljada 304 dinara. Ovo …

Оставите одговор