Lik Save Dedobarca u narodnom predanju

Sava Dedobarac je bio buljubaša (četovođa) ustanika u Prvom srpskom ustanku u okolini Grdelice. Ratovao je pod neposrednom komandom Ilije Strelje određenog od strane vožda Karađorđa za komandanta desnog krila južnog ustaničkog fronta.

Ime je dobio po selu Dedina Bara u kome je poginuo u odbrani od Turaka 1807. godine. Pretpostavlja se da je iz Dedine Bare iz porodice Cvetković ili porodice Vučić, dok se u nekim izvorima kao rodno mesto pominje i Sejanica.

Prema pojedimim izvorima ime Sava Dedobarac koristio je tokom ustanka, a njegovo kršteno ime je bilo Dragutin.

Usled nepouzdanih i oprečnih istoriografskih izvora teško je pouzdano odrediti događaje u kojima je aktivno učešće uzeo Sava Dedobarac u vreme Prvog srpskog ustanka.

U jednom od zapisanih predanja navodi se da je Ilija Petrović Strelja u oslobođenoj Šumadiji okupljao u svoju vojsku ljude izbegle sa juga današnje Srbije. Tako je Strelji među prvima pristupio “neki Sava iz Dedine Bare” sa još oko 450 bećara. U ovom se izvoru navodi da je ustanike sa juga predvodio Ilija Strelja zajedno sa Savom Dedobarcem i Cvetkom Vranovačkim.

Prema drugom zabeleženom izvoru 1807. godine , “oko Đurđeva dana u Vlasotince je došao Ilija Strelja (iz Gradišta) sa Stanojem Kalom i Savom Dedobarcem iz Dedine Bare.”

Prema Miti Rakiću, ocu čuvenog srpskog pesnika Milana Rakića, Ilija Petrović Strelja po Karađorđevom zadatku kreće sa oslobođene teritorije na jug:

“Strelja pređe sa svojom vojskom Nišavu između Ak Palanke i Niša, udari Zaplanjem, i , preko sela Gunjetine i Šišave, spusti se u Vlasotince. Tu se zadrži i ne ode u Prosečenicu, kao što mu je naređeno, nego sakupi malo vojske iz sela Šišave, Boljara, Kruševice, Brezovice, Jastrepca, Gradišta, Kozara, Dadinaca, Orašja, Grdilice i Dedine Bare, i dade je nekom Savi Dedobarcu da s njome ide i zauzme Prosečenicu, a on ostane sa Šumadincima u Vlasotincima.

No i ovaj Sava Dedobarac ne ode u Prosečenicu, nego dođe u dedobarski han, i tu uhvati potuče jednu četu Turaka, pa onda, osilivši se, zasedne u dedobarskom hanu srbovati, tj. sedeti i piti.

Čuje paša iz Vranja šta je bilo sa onom četom Turaka, digne vojsku, i jednog dana bane kod dedobarskog hana, zauzevši brdo na levoj obali Morave, prema Grdilici, koje se zove Kale Grdiličko. Savo, videći Turke, zatvori se sa svojima u han, i počne se biti. Turci opale topom s brda te u han, zapale han i u njemu džebanu Savinu, te i han, i momci Savini odu u vazduh, samo ostane živ Savo s nekoliko druga, no i njih Turci uhvate i iseku.”

Prema istoričaru Vasi Čubriloviću ovom su “prilikom poginuli i Cvetko Vranovački, Sava Dedobarac, Mileta se nekako spasao”.

Iako Mita Rakić iznosi kritički stav o “srbovanju” u koje je odred Save Dedobarca učestvovao u dedobarskom hanu, što bi ukazivalo na nedisciplinu, stvari se mogu posmatrati i nešto drugačije. Dedobarski han je mogao biti i mesto komande ustaničkih snaga, a nesrećni epilog posledica združene vojne akcije vranjskog i leskovačkog paše na čijoj se međuteritoriji nalazio odred Save Dedobarca .

Usled nastale velike pometnje među ustanicima i u narodu Strelja je bio prinuđen da odustane od daljeg širenja ustanka i da se vrati u Karađorđevu Srbiju.Milan Đ. Milićević je na osnovu priče ustanika Ceke Vlasotinčanina dao svoj opis dramatičnog napuštanja Vlasotinca od strane Ilije Strelje:

“- Hatkinju! – reče Strelja.

Vlasotinčani ga opkole i navale na njega pitanjima i prekorima:

  • Šta to bi? Kako bi? Šta učini od nas, od Boga da nađeš? Gurnu ni ugarak u kuće pa sad bežiš.
  • Vlasotinčani, ja Prosečenicu (Grdeličku klisuru) ne zaptih, družbinu zgubih, vaše kuće sagoreh, i vas porobih.
  • Sad idem da sve to platim glavom. Ali, Vlasotinčani! Naš trag će ostati, njega kerovi ne mogu olizati. Po našem tragu doći će drugi, doći će treći, doći će četvrti… Dobar je Bog… Što ne mogasmo mi moći će neki .. Koji će biti? Kad će doći? Ja ne znam, ali da će doći tako znam kao što vas gledam .”

Nakon sloma ustanka Mehmed-paša vranjski naređuje da se glave srpskih ustanika poginulih u dedobarskom hanu javno istaknu na Stalnom mostu na Južnoj Moravi. Leskovački Šišat-paša naređuje da se zarobi i poseče 300 Srba u Leskovcu .

Francuski izvor od 14. aprila 1807. navodi da su Turci u Vranjskom dervenu (Grdeličkoj klisuri) pobili oko 3.000 Srba na bojnom polju, a da ih je oko 800 zarobljeno i posečeno.

Narodna pesma “More puče puška iz Gusti Orasi” opisuje borbe uoči Prvog srpskog ustanka u okolini Grdelice. Ovaj je dogaćaj opevan u popularnoj pesmi koju u drami Koštana Bore Stankovića izvodi istoimena pevačica. Pesma je doživela veliki broj izvedbi u interpretaciji velikih imena srpske muzike.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Check Also

Istraživanje otkriva da snažni motori čine automobile podložnije nesrećama

Novim vozačima obično se savetuje da kupe jeftin automobil sa malim motorom kako bi stekli …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *