U maloj radnji na Širokoj čaršiji, krajem 19. veka, započela je priča o jednom od najuspešnijih preduzetnika Leskovca – Jovanu Vlajčiću. Ovaj vredni svećar, učio je zanat od svog oca Tase, a legenda kaže da je početni kapital stekao zahvaljujući ukletom volu čiji je loj iskoristio za izradu sveća.
Godine 1872. Jovan je otvorio fabriku “Vlajčić i sinovi,” koja je u početku proizvodila beli sapun za veš, tada smatran luksuzom. Njegov vizionarski duh naveo ga je da sina Todora pošalje u inostranstvo kako bi izučio napredne metode izrade mirisnih i šarenih sapuna. Po Todorovom povratku, asortiman se proširio na beli, žuti i šareni sapun za veš, kao i na toaletne sapune.
Uspeh porodice Vlajčić dosegao je vrhunac 1926. godine, kada su na Širokoj čaršiji podigli impozantnu fabriku poznatu kao “Palata Kaloderma.” Sa kapacitetom od 300 vagona toaletnog i 200 vagona sapuna za pranje veša, njihovi proizvodi poput sapuna “Dafina” postali su sinonim za kvalitet. Godine 1931. otvorili su fabriku u Beogradu i postali prepoznatljivi po korišćenju vrhunskih sirovina iz celog sveta.
Međutim, nakon Drugog svetskog rata, celokupna imovina porodice Vlajčić je oduzeta, a mašine preseljene u fabriku “Merima” u Kruševcu. Danas zgrada nekadašnje fabrike sapuna u Leskovcu nosi duh prošlih vremena i dom je Leskovačkog kulturnog centra, podsećajući na zlatno doba ovog grada i porodicu koja ga je stavila na mapu industrijskog razvoja.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.