Kako je pandemija promenila život ljudi?

Pandemija koronavirusa promenila je način funkcionisanja i živote ljudi na mnogo nivoa. Brza i neočekivana promena uticala je na poslovanje brojnih industrijskih sektora, koja su morala da iz korena menjaju način svog poslovanja ili traže nove platforme za plasiranje proizvoda.

Usled masovnih zatvaranja i karantina, ljudi su drastično promenili i svoje životne navike i počeli da preispituju dotadašnje vrednosti. Odjednom su stvari koje su do juče bile podrazumevane, poput slobodnog kretanja i neograničen pristup svim lokacijama, postale privilegija, u skladu sa čim su se menjali i stavovi ljudi.

O pravim posledicama globalne pandemije na ponašanje i život ljudi, najrelevantnije informacije imaćemo tek nakon nekog vremena, kada će moći da se napravi jasnija i objektivnija analiza. Ipak, neke transformacije uočavamo već sada, a u nastavku teksta možete se informisati o njima.

#1 Internet prodaja ostvarila je nezabeležen rast

Internet prodaja je u doba pandemije ostvarila rapidan rast i ekspanziju za koju su mnogi predviđali da bi se u normalnim okolnostima ostvarila tek nakon nekoliko godina. U Velikoj Britaniji je npr. porast internet prodaje skočio je sa 3% (2006.) na 30% tokom 2020. godine.

U vreme pandemije online platforme bile su jedino utočište za mnoga poslovanja koja su direktno osetile posledice zatvaranja, a na internet kupovinu preusmerili su se i ljudi starijih generacija. Prodaja online obuhvatala je sve vidove ponude usluga i proizvoda na mreži, od otvaranja novih internet prodavnica do kupovine na društvenim mrežama.

Potrošačima iz manjih gradova do skoro nisu bile dostupne sve opcije koje su mogle da se nađu u većim gradovima, a danas dizajnersku garderobu i markirane patike možete kupiti online! Iako je internet kupovina počela kao odgovor na zatvaranje fizičkih objekata i karantin, potrošačke navike su promenjene trajno. 

Brojni ljudi uvideli su prednosti online kupovine koje se ogledaju u brzoj kupovini i velikoj ponudi na jednom mestu. Internet kupovina se pokazala kao laka i jednostavna, zbog čega se danas sve više ljudi samostalno opredeljuje na nju, čak i kada ima opciju odlaska u prodavnicu. 

#2 Promene u zahtevima kupaca nekretnina

Dnevne potrošačke navike, kao što su online kupovina odeće i hrane, su nesumnjivo promenjene trajno, međutim, primećuje se i dosta promena prilikom zahteva kupaca na tržištu nekretnina, naročito u svetu. Tokom pandemije, mnogi ljudi su uvideli vrednost otvorenog prostora koji daje mogućnost bezuslovnog kretanja.

Uvidevši vrednost mogućnosti kretanja, sve veći broj ljudi danas traži kuće sa dvorištem ili stanove sa većim terasama. Takođe, usled činjenice da sve veći broj ljudi radi od kuće, sve manji broj zaposlenih ima potrebe da živi u gradu. 

Ovo naročito važi za velike gradove i metropole, ali je ova promena zabeležena gotovo svuda. Iz tog razloga sve veći broj ljudi traži nekretninu i svoje mesto pod suncem izvan gradova, odnosno u prigradskim naseljima, gde mogu da iskoriste prednosti života u prirodi i velikog dvorišta. 

#3 Rad od kuće postao je sve učestalija pojava

Rad od kuće je tokom pandemije postala podrazumevana mogućnost, a ljudi su se uglavnom podelili u dva tabora, one kojima je jako prijala ova promena, i oni koji nisu uživali u radu od kuće. 

Ipak, prvoj grupi ljudi je rad od kuće omogućio da uživa i u promeni životnog stila, pa kao što smo pomenuli sve veći broj ljudi odlazi dalje od grada. Rad od kuće i život van grada za mnoge je uticao na kvalitet života ne samo zbog prirodnog okruženja, već i zbog mogućnosti da više ne gube dragoceno vreme u prevozu i saobraćaju.

Prosečni stanovnik gradova, je u proseku u gradskom prevozu trošio je oko sat i po vremena svakog dana, zbog čega je rad od kuće mnogima izuzetno prijao. Iako mnogi poslovi nisu pogodni za rad od kuće, mnogi stručnjaci smatraju da će se ovaj trend nastaviti i nakon pandemije, i da ćemo svedočiti sve većem okretanju ka radu od kuće.

#4 Sve veći porast ljudi sa mentalnim problemima

Na samom kraju, ne tako dobre vesti. Naime, pandemija je, kao što se i očekivalno, ostavila vrlo negativne posledice ne samo po fizičko zdravlje, već i po mentalno stanje ljudi. Mnogi ljudi koji su pre pandemije bili suočeni sa nekim problemima ove vrste, poput anksioznosti, depresije ili klaustrofobije, tokom karantina su osetili značajna pogoršanja.

Primećeno je i da su ljudi koji su imali problema sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem osetili značajno pogoršanje u karantinu, a mnogi ljudi su se i prvi put za vreme karantina suočili sa nekim problemom ove vrste.

Ne samo karantin i zatvorenost, veliki broj ljudi u prethodnom periodu osetilo je finansijsku krizu. Mnogi ljudi dobili su otkaz, a veliki broj malih biznisa je u potpunosti ostao bez prihoda. Ovo je jako uticalo na mentalno zdravlje ljudi, čineći ih depresivnim i anksioznim u vezi budućnosti.

Kao što smo napomenuli, prave posledice globalne pandemije na živote ljudi, moći ćemo da jasno analiziramo tek mnogo godina nakon nje. Promene kojima svedočimo sada su raznolike, neke su jako negativno uticale po zdravlje i stanje ljudi, dok su druge bile neutralne, ili za neke – čak pozitivne.

Iako je budućnost i dalje neizvesna, ostalo je da se nadamo da ćemo uskoro imati prilike da se vratimo aktivnostima i životu bez ograničenja i straha, i sami odlučimo koje od ovih novih praksi nastale u pandemiji želimo da zadržimo, a koje vratimo na staro.

/PROMO/