Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Letnje slave, preslave, zavetina ili, kako se u našem kraju zovu -litije, praznuju se u čast sveca-zaštitnika sela
Kao i porodice, i srpska sela imaju svoje slave. U pojedinim krajevima ih zovu preslave, ponegde zavetina, a u leskovačkoj kotlini, zbog jednog dela običaja vezanih za obeležavanje letnje slave, zovu ih litijama
Ne zna se pouzdano kada su srpska sela počela da praznuju slavu u čast svog sveca zaštitnika, ali je izvesno da taj običaj datira od davnina. Sama reč zavetina, navodi na pomisao da je praznik nastao u vezi sa određenim zavetom. Suočeni sa nekom katastrofom ili nesrećom, koja je zadesila selo, poput poplava, epidemija, stočnih bolesti, grada, seljaci su se obraćali svecu za pomoć, zavetujući mu se da će praznovati njegov dan, ako usliši molitve. I to su činili iz godine u godinu.
Za selo je to bio značajan društveni događaj. Svečari su veselo dočekivali goste, a celo selo bilo je domaćin. Na saborima ili vašarima svirala je muzika, u kolu se mladi upoznavali i zaljubljivali.
Religijska sadržina zavetine se sastoji u kolektivnoj molitvi, koja se najčešće održavala noć u oči praznika, kada se seljaci okupljaju oko svetog seoskog drveta(zapisa) ili kod crkve. Domaćin slave ili sveštenik zapalio bi sveću, uzimao kadionicu sa tamjanom da okadi sve učesnike obreda, koji mole Boga da im podari blagostanje u narednoj godini (bogatu letinu, plodnost stoke, dobro zdravlje). Potom bi usledila litija, nošenje krsta.
Sredinom prošlog veka, običaji su se donekle promenili, jer su znamenja u centrima sela, u vidu krsta ili zavetnog drveta srušena i uništena, ali seljaci od proslava nisu odustajali. I danas su seoske slave žive, simboli su obnovljeni i slavi se u svakoj kući, ali su kola i sabore, zamenile druge vrednosti.
Foto: Wikipedia
