Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Sinoć je u galeriji Kulturnog centra otvorena izložba slika pod nazivom „Igra života“, mlade autorke Aleksandre Ane Mikarić, koja prvi put izlaže pred vlasotinačkom publikom.
Reč je o dvadeset aktova iz njenog opusa “Energija”.
“Ove slike su nastavak mog dugogodišnjeg rada i razrade ideje kojom se dugo bavim i rezultat mog promišljanja kao stvaraoca. “Igra života” je sekcija iz opusa “Energija”. Na slikama su živopisne boje kojima treba da bojimo svoje živote i postojanje na ovom svetu jer je to jedini način da sveopšta energija dobije neki drugi oblik. To je ono čemu težim i poruka koju šaljem kroz svoje slike. To promišljanje i ta duhovnost nedostaju danas mnogima. Aktovi su skriveni na slikama. Naše telo, naša ovozemaljska kuća na ovome svetu ustvari je samo jedan prijemnik energije. Ja se nadam da ćete osetiti vibracije koje sam želela da vam pošaljem kroz svoje slike “, poručila je vlasotinačkoj publici Aleksandra Ana Mikarić.
“Akt u umetnosti ima dugu i bogatu tradiciju. On je veoma zahtevan, zbog svoje nestalnosti varljiv, neki put neuhvatljiv i nimalo lak pokušaj da se preko njega upriliči zamišljena ideja. Mlada i nadarena Ana Mikarić, koja se odvažila da pažnju uputi ljudskoj figuri je skrenula na sebe pažnju publike i stručne javnosti. Kod nje se uočavaju zamašne veličine platna, koje prekrivaju uskomešani aktovi, upriličeni neobičnim, krajnje naglašenim pokretima. Oni lebde ili se slobodno kreću kroz prostor. Pozadina je zatvorena. Prekrivena je širokim, lelujavim, raznoliko obojenim, duginim, suptilno stilizovanim trakama. Njihov primat je istaknut da ponekad zalaze u prvi plan zahvatajući celu površinu slikane ravni. Na taj način se prostiru poput osobene optičke datosti, koja ne ugrožava dojam celine, već upotpunjuje i bogati jedinstvo kompozicione predstave”, zapisao je istoričar umetnosti, slikar i likovni kritičar Zdravko Vučinić o slikama Ane Mikarić.
Slikar i likovni pedagog Zoran Vuković, koji prati Anin rad godinama unazad je obraćajući se vlasotinačkoj publici istakao da su njene slike dokaz da jedna slika govori više od hiljadu reči.
U ime organizatora izložbe publiku je pozdravi Branislav Katić, direktor Kulturnog centra, koji je potom i otvorio izložbu.
“Ove godine Kulturni centar Vlasotince obeležava 50 godina postajanja tako da je cela 2022. godina proglašena godinom jubileja. Večerašnja izložba je prva manifestacija kojom obeležavamo ovaj važan jubilej. Takođe, danas obeležavamo i dan rođenja znamenitog vlasotinačkog slikara, kolekcionara, etnografa i etnologa Hrtistifora Crnilovića Kice, koji je rođen 8. februara 1886. godine, a preminuo 5. jula 1963. godine. Ovo je najbolji način da obeležimo datum njegovog rođenja. Za Kulturni centar Vlasotince je veoma važno što smo u prilici da samostalnim i zajedničkim izložbama i radionicama podržimo mlade umetnike, likovne stvaraoce iz ovog dela Srbije. To je važno i za našu publiku koja na ovaj način dobija priliku da upozna savremenu likovnu scenu”, istakao je direktor Branislav Katić.
Aleksandra Ana Mikarić je rođena u Leskovcu 1988. godine. Od najranijeg detinjstva uz majku slikarku Milicu Ilić je upoznavala lepotu i značaj umetnosti. Negovala je svoj talenat i uz majku napravila prve umetničke osnove koje je nadogradila pohađanjem umetničke škole Keika Gonzaleza tokom svog boravka i studiranja u Boliviji, što ju je ponajviše odredilo kao umetnika. Njegov uticaj značajno je uticao na oblikovanje njenog stila u ranom periodu stvaralaštva.
U svojoj biografiji Ana Mikarić beleži niz značajnih samostalnih izložbi, zajedničkih predstavljanja, brojne umetničke kolonije kao i učešće na internacionalnim projektima, od kojih je možda najinteresantnije učešće u Istarskom svemirskom program kada je autonomnim svemirskim letelicama poslala svoji dvanaest umetničkih slika u svemir.
Ana je izlagala u Leskovcu, Beogradu, Puli, Majdanpeku, Smederevskoj Palanci, Kovinu, Sofiji. Trenutno sa kolegama iz Južne Amerike radi na velikom umetničkom internacionalnom projektu „Poreklo“ koji ima za cilj da kulturu Južne Amerike „donese“ na Balkan, ali i da Balkan prikaže Južnoj Americi.
