Ima li šećera u Leskovcu i zašto ga nema ?

Sa nestašicom šećera, se, sudeći bar prema novinskim naslovima, suočava samo jug Srbije, pa smo istraživali šta ju je izazvalo i dokle bi mogla da traje

U svakom od velikih marketa u užem i širem gradskom jezgru, police ispod kojih piše šećer, su prazne, a šefovi prodavnica imaju različite odgovore na pitanje zašto je do nestašice došlo:

– Imamo komšije, pa i zaposlene, koji kupuju po nekoliko desetina kilograma, jer im treba za rakiju. Praktično, ako njih desetak uzme po 10, 20 ili 30 kilograma, a nemamo instrukcije da ograničimo količine po svakom kupcu, šećer se razgrabi za tili čas. I tako nekoliko nedelja unazad. Mi i ne trebujemo neke ogromne količine, a nabavke su česte. Biće ga, ali kada, to ni veletrgovci ne umeju da nam kažu, ističe menadžer marketa iz poznatog trgovinskog lanca.

Kao drugi razlog, naš sagovornik navodi stvaranje veštačkih zaliha, zbog straha od najavljene krize:

– Kupuje se sve. Zejtin, deterdženti, brašno, toalet papir, mleka u tetrapaku, supe, makarone. U jednom momentu me to vratilo na 2020. i vreme vanrednog stanja. Ljudi su uplašeni, svakodnevno slušaju o teškoj zimi koja nam se sprema, pa k’o vele, bolje da ima svega u zalihama. Šećer se trenutno traži najviše, jer je sezona pripreme zimnice.

Poučeni negativnim iskustvima, da nestašice skoro obavezno najavljuju nove, više cene, građani Leskovca, a takvo je, prema pisanju lokalnih medija, stanje i u Nišu, žele da uštede. Desetak puta po 10 dinara je još jedno kilo šećera, razmišljanja sa kojima se često susreću trgovci, koji smatraju da nije dobro uvesti ograničenja na kupljene količine, ali da je to, često efikasan način borbe protiv praznih rafova.