Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Leto je bilo, 1983. Gospodnje. Na Vlasini je organizovana jedna od poslednjih radnih akcija, a buduća novinarka i buduća istoričarka, poslate su tamo da naprave radio reportažu za emisiju ”Brigadirski studio”
”ORA Vlasina”. Na desetine mladih ljudi iz cele Jugoslavije, došlo da radi, gradi (ne sećam se šta), da se druži i prijateljstvom veže za čitav život. Te godine, u jednoj smeni pomaže i poprilično brojna ruska brigada. Vredni i snažni na trasi, druželjubivi i pitomi u komunikaciji.
Meni, tada saradniku Radio Leskovca, pruža se prilika da svoju reportažu, ”obojim” stranim jezikom i iskustvima mladih koji su hiljade kilometara putovali da bi gradili tuđu zemlju. Ne mnogo vešto, Jaca i ja uspevamo da snimimo razgovor sa pričljivim mladim Rusima, na druženju pored logorske vatre. Zvaničnog prevodioca nema, ali smo se razumeli.
A onda neko predloži da bi bilo lepo da zabeležimo i kako pevaju, jer su ih drugi brigadiri već čuli i bili oduševljeni. Prihvatamo. Krupna kosooka devojka zabaci glavu i zapeva, kao anđeo. Ostatak njene brigade, kao da ih je neko namerno spojio u hor, prihvati i pridruži joj se. Nije to bila nijedna od nama tada poznatih ruskih pesama, ali je bila izvorna, topla i nežna. Bile smo oduševljene i već u glavi imale ”košuljicu” naše ”zaslađene” reportaže.
Nije nam smetalo ni to što smo sutradan, propustivši jedini autobus, sa ”uherom”, teškim nekoliko kilograma, pešačile kilometrima skoro do Crne Trave, dok nas nije pokupio ”Pionirov” kombi, koji je brigadirsko naselje snabdevao hranom.
Dok glavni urednik preslušava snimak, gorimo od nestrpljenja da čujemo utiske, ubeđene da smo prevazišle same sebe.
– Nije loše, kaže konačno, ali dodaje: Ruse maksimalno kratimo, a pesma ne može da ide.
Zgranute smo: ”Zašto”-pitamo.
– Jel vi znate ruski? Naravno ne znate. Onda ne znate ni o čemu pevaju. Možda nešto protiv naše zemlje, neću da rizikujem. Pesma ne može.
I ne ode pesma, a ja se prvi put susretoh sa cenzurom, iako to nisam ni znala. Kasnije ću se sa njom češće sretati, ali……. to je već neka druga priča.
