Početna / DRUŠTVO / Gradonačelnik Leskovca o rezultatima rada u protekle četiri godine
Reklama

Gradonačelnik Leskovca o rezultatima rada u protekle četiri godine

Reklama

Gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović predstavio je danas rezultate rada u protekle četiri godine.

Cvetanović je najpre govorio o borbi svih građana Leskovca protiv Korona virusa, ali i o kokretnim rezultatima u oblastima koje su u nadležnosti Grada Leskovca.

-Kaže se da je uspešan čovek onaj koji može postaviti čvrst temelj sa ciglama koje su drugi bacali na njega. Uprkos tim napadima, sačuvati temelj i nastaviti sa nadogradnjom je pokazatelj snage. U trenutku kada sam počeo da obavljam funkciju gradonačelnika, iako sam se sa svojim timom susreo sa velikim izazovima, zauzeo sam jasan stav i krenuo ka stvaranju boljih uslova za život i rad u Leskovcu. Danas smo ovde kako bismo govorili o ciglama koje smo polagali u protekle četiri godine. Snaga se dobija iz borbe, kada je teško ali se ne predaje. Nas je osnažilo jedinstvo, solidarnost i odgovornost koju smo pokazali prema sebi, svojim najbližima, svojim sugrađanima, svom gradu u iscrpnoj i neizvesnoj borbi protiv epidemije zarazne bolesti Kovid-19. Mnoge prepreke smo uspešno prevazišli i direktno se suočavali sa svim problemima. Kraj pandemije već se nazire, mere se ublažavaju, ali se još ne možemo vratiti ustaljenim tokovima života u potpunosti, jer sada bijemo poslednju borbu sa virusom koji je još uvek među nama. Imam potrebu da se još jednom zahvalim svim našim sugrađanima koji su poštujući mere, našem gradu ostali a i ranije bili najbolji saveznici. Ovom prilikom ih molim da ne posustanu u toj završnoj borbi u kojoj je naš najjači adut lična odgovornost i maksimalna opreznost.

Najsrčaniji saveznici koji su podneli najveći teret su zaposleni u zdravstvu. Ova kriza nam je pokazala da je jak zdravstveni sistem osnovni stub svakog društva. Svako ulaganje u zdravstvene institucije se mnogostruko vraća. Pre dve godine je potpuno renovirana Služba za infektivne bolesti u gde je uloženo 42,6 miliona dinara. Time je našem medicinskom osoblju značajno olakšana borba protiv pandemije izazvane virusom kovid19. U jeku ove borbe, Opšta bolnica Leskovac je stavljena pred ozbiljan ispit jer je imenovana za Kovid centar koji je zadužen za obolele iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Rukovodstvo bolnice je na brz i efikasan način pristupilo organizaciji i u najkraćem mogućem roku obezbedilo sve potrebne uslove, što ne treba da čudi. Opšta bolnica Leskovac je 2017. godine u Londonu dobila nagradu za najbolju bolnicu u regionu, a direktor dr Nebojša Dimitrijević proglašen za najboljeg menadžera. Godinu dana posle toga, u Hong Kongu, leskovačka bolnica je nagrađena za zapažena dostignuća u oblasti zdravstva. Leskovac je u toku ove krize, kao i uvek, uživao veliku podršku predsednika Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Podrška nije izostala ni od Vlade Republike Srbije koji su u Leskovac uputili zaštitnu opremu, dezinfekciona sredstva i medicinsku apataturu – tri klinička, šest mobilnih respiratora, dva rendgen aparata, gasni analajzer i deset monitora za praćenje vitalnih funkcija. Zahvaljujući ovoj pomoći, leskovačka bolnica sada ima 16 respiratora, više nego ikada do sada.

S tim u vezi, još jedna krucijalna investicija je inicirana u vreme ovog mandata. Istorija pamti one koji grade škole, bolnice i crkve i ponosan sam na to što će brojne generacije povezivati ovaj period sa rekonstrukcijom Opšte bolnice Leskovac u vrednosti od 21 milion evra. Prva faza koja podrazumeva spoljašnje radove je završena i ona vredi 5 miliona evra. Da nas nije pogodila pandemija, radovi na drugoj fazi već bi uveliko trajali. Rekonstrukcija centralne sterilizacije, hirurških sala i porodilišta, poluintenzivnih nega, izgradnja nove intenzivne nege, zatim kompletna rekonstrukcija svih službi i bolesničkih soba. Predviđena je nabavka nove opreme vredne 6 miliona evra: magnetna rezonanca, nov skener, dva nova rendgena, 4 ultrazvučna aparata aparati za laboratoriju i angio salu, instrumenti za sve hirurške grane koji se, nažalost, nisu menjali i obnavljali više od 30 godina.

Kao lekar uvek ističem da je preventiva prvi korak ka zdravlju. Zato istrajno, godinama svakog vikenda, sprovodimo akcije besplatnih lekarskih pregleda. Od 2016. do sada izvršeno je preko 25.000 pregleda. Primarna zdravstvena zaštita je najvažniji segment zdravstva, i zato se dosta radilo na unapređenju i osavremenjivanju ustanova koje našim sugrađanima pružaju ovu uslugu. Poboljšali smo opremljenost Doma zdravlja i svih ambulanti. Otvorili smo ambulante u Nakrivnju i naselju Ančiki, unapredili ambulante u Pečenjevcu, Brestovcu, Velikoj Kopašnici, Tulovu i mnoge druge ukupnim iznosom od 104 miliona dinara.

Mnogo se radilo na unapređenju ostalih segmenata našeg društva. Neposredno pre proglašenja pandemije i vanrednog stanja sam imao izuzetnu čast i zadovoljstvo da ugostim četvoricu članova Srpske akademije nauka i umetnosti koji potiču iz našeg kraja: profesora Jovana Hadži Đokića, profesora Milorada Mitkovića, profesora Gorana Stankovića i profesora koji i danas živi i radi u našem gradu, Vladu Veljkovića. Dugo sam bio pod jakim utiskom njihove zajedničke poruke – da Leskovac čvrstim koracima ide put razvoja i napretka i da sve više postaje grad podređen potrebama mladih ljudi, koji nalaze mesto pod suncem u njihovom rodnom kraju. Ako dobijete potvrdu za stručan i timski rad, ne od jednog, već od četvorice ljudi koji su deo naučne elite, znate da idete pravim smerom i da svi vaši i napori vašeg tima nisu uzaludni.

Najverodostojniji pokazatelj sveopšteg boljitka i povećanja životnog standarda u Leskovcu sigurno je otvaranje novih radnih mesta. Samo u ovom mandatu otvorili smo ih 5250 za naše sugrađane. To ne bi trebalo da nas iznenađuje imajući u vidu kako se radilo na unapređenju poslovnog ambijenta u našem gradu. U trenutku kada je Leskovac, kao jedini grad u Srbiji, prvi po četvrti put dobio NALED-ov sertifikat za grad sa povoljnim poslovnim okruženjem u procentu izvršenja od 96,33% ispunjenosti kriterijuma i uslova, tvrdnja o Leskovcu kao gradu u koji vredi investirati, dodatno je potkrepljena činjenicom da se u vreme trajanja vanrednog stanja grčki proizvođač industrijskih kesa „Leskobegz“ preselio u novu i veću proizvodnu halu u kojoj radi 200 radnika.

Vlasnik Leskobegza ostvaruje velike uspehe i sa svojom prvom kompanijom „Autostop“ u okviru koje je otvoren i prvi vrtić za decu zaposlene. U protekle četiri godine u našem gradu su otvorene mnoge fabrike: britanska kompanija Aptiv, investicija vredna 25 miliona evra, trenutno ima 1800 zaposlenih, očekuje se zapošljavanje još 1200 radnika, holandski proizvođač trikotaže Ve eN Be Niting, rumunski proizvođač sendvič-panela Terastil koji je do sada uložio 11,5 miliona evra. Jura i Džinsi su otvorili još dve fabrike samo u ovom mandatu. Sama činjenica da su ove ozbiljne kompanije baš Leskovac odabrale kao njihov proizvodni centar dovoljno govori. Ništa manji značaj za privredni i ekonomski razvoj grada nemaju i prvi tržni centar iz Velike Britanije, Kapitol park u koji je uloženo 10 miliona evra gde trenutno radi 100 osoba, i 130 je radilo na samoj izgradnji. Nemački trgovinski lanci Lidl, Aman, hrvatska Idea, Maksi u okvuru belgijske grupacije Delez, Zlatan trag koji ima više od 700 radnika, nekoliko kineskih šoping centara koji su takođe otvoreni u ovom vremenskom periodi i mnogobrojni lokalni privrednici koji se uspešno bore za svoje mesto na tržištu i pritom upošljavaju na hiljade Leskovčana. Grad nastoji da sa njima stalno komunicira, da osluškuje njihove potrebe i stvori uslove za dolazak novih investitora: od administrativnih olakšica, do unapređenja infrastrukturnih projekata, uređenja grada i razvoja turizma. O tome svedoče nagrade: „Kapetan Miša Anastasijević“ za najuspešniju lokalnu samoupravu u regionu 2016. godine, Zlatna plaketa na međunarodnom sajmu privrede i preduzetništva 2017, a 2018. nagrada na 7. Dunavskom biznis forumu u kategoriji pametni gradovi.

Poljoprivreda predstavlja izuzetno važan deo privrede našeg grada koji već decenijama važi za prestonicu kvalitetnog i zdravog voća i povrća. Najvredniji resurs naše privrede su vredni i uporni ljudi koji svoj posao rade pošteno i stručno. Na plećima poljoprivrednika je nekada bila čitava ekonomija naše države, a i danas daju veliki doprinos, jer zahvaljujući njima srpsko selo živi i postoji. Ponosni smo na to što su Brestovac i Pečenjevce proglašavani najlepšim selima u Srbiji. Zato iz godine u godinu nastojimo da agrarni budžet našeg grada bude što veći i da se svake godine povećava. Od 2016. u budžetu grada Leskovca do dana je 402 miliona dinara bilo izdvojeno za oblast poljoprivrede, kao i izdvajanja za subvencionisanje poljoprivrednih gazdinstava sa čijim nosiocima smo u stalnom kontaktu jer nam je važno da čujemo njihove ideje, ali i probleme. Za subvencije smo u ovom mandatu izdvojili 116,5 miliona dinara i usmerili ih ka 3.719 voćara, povrtara, pčelara i stočara. Leskovačke zadruge su dobile 76,8 miliona dinara, izgrađeno je 90 km atarskih puteva u vrednosti od skoro 23 miliona dinara, elektrifikacija polja je sprovdena u dužini od 50 km sa 80 miliona, a za proces komasacije je izdvojeno skoro 36 miliona dinara. I taj proces komasacije će biti nastavljen još intenzivnije, jer su naši poljoprivrednici vlasnici malih parcela, da bi se one ukrupnile, da bismo smanjili cene proizvodnje i da proizvođačima omogućimo da budu efikasniji i konkurentniji na tržištu i da im omogućimo kvalitetniji i bolji život.

U svojoj političkoj karijeri sam se uvek vodio mišlju da bolju budućnost grade samo oni koji ne čekaju skrštenih ruku, već svakog dana krče put ka zacrtanom cilju. Četiri godine nakon početka mandata koji i dalje traje možemo se pohvaliti preko 27.000 metara rekonstruisanih i novoizgrađenih saobraćajnica u vrednosti od 534 miliona dinara. Neke od tih ulica, a koje se smatraju arterijama putnog krvotoka Leskovca su Mlinska ulica, Ulica 28. marta, Svetoilijska ulica…

Kružni tok na raskrsnici u naselju Solidarnost, ulica Sretena Gičića u Bratmilovcu, ulica Žikice Jovanovića Španca, ulica Branka Krsmanovića, glavna ulica u Bobištu, ulice u Pečenjevcu i Zloćudovu, probijena je ulica Topličkog ustanka, rekonstruisane su mnoge ulice u centru grada, preko šest, Opštinski put – Jašunjski manastiri, deo puta Miroševce – Slavujevce, Radanska i ulica Sutjeska, Radnička i Vlajkova ulica, saobraćajnice u Zelenoj zoni, ulica Bore Pešića, ulaz u Grdelicu, put od Leskovca do Vlasotinca u vrednosti od 283 miliona u dužini od 6500 metara, put Leskovac – Pečenjevce – Brestovac u dužini od 8000 metara, ulica iznad Osnovne škole „Aca Sinadinović“ u Predejanu, ulica 22. divizije u naselju Ančiki, Podgorička i mnoge druge. Maja prošle godine nakon šest godina mukotrpnog i predanog rada, predsednik Aleksandar Vučić je otvorio poslednji i najzahtevniji, južni krak Koridora 10 koji je naš grad još više približio i Evropi i svetu. Ova deonica duga 26,3 km koji prolazi kroz najteži i najnebezbediniji deo – kroz Grdeličku klisuru, sa 30 mostova, dva tunela, vredi 400 miliona evra. Modernizovana je pruga Vinarce-Đorđevo koju je lično Aleksandar Vučić, kao premijer, otvorio. Zajedničkim snagama smo sa 56,7 miliona dinara uložili u uređenje 19.745 metara kvadratnih trotoara. Uredili smo plato ispred pošte, oko hale „Partizan“, prostor preko puta Tehnološkog fakulteta, gde je podignut spomenik posvećenem palim borcima u ratovima 1991-1999. godine u nadi da ćemo bar delimično odužiti naš večni dug prema palim borcima, da ostanemo odvažni pred istorijom, pred precima i budućim pokolenjima.

Jedno od najuspešnijih javno-komunalnih preduzeća koje je potpuno revitalizovano, stavljeno na zdrave noge i dovedeno u red je Toplana. Prilikom preuzimanja odgovornosti ovo preduzeće je grcalo u dugovima, snabdevanje toplotnom energijom je bilo problematično i neadekvatno, a radnici su bili demotivisani jer je čitavo preduzeće bilo u blokadi zbog duga od 250 miliona dinara, s obzirom na to da većina javnih ustanova godinama nije plaćala račune za električnu energiju i grejanje. Nakon što su vraćeni svi dugovi i isplaćene zaostale plate radnicima, počeli smo sa uvođenjem reda i radne discipline, ali i, ono što građani očekuju i što je najbitnije, sa novim projektima. Toplana je počela sa procesom rekonstrukcije 42 toplotne podstanice i sa njihovom potpunom automatizacijom. Program je realizovan u saradnji sa Vladom Republike Srbije i Nemačkom razvojnom bankom, a njegova vrednost je preko 400.000 evra. Izgrađena je kotlarnica „Crvena zvezda“ na gas zajedno sa toplovodom i automatizovanim potstanicama u vrednosti od 1,7 miliona evra. Tada je rekonstruisan toplovod od ove kotlarnice do ulice Nikole Skobaljića, a u ovu trasu je uloženo dodatnih 8,7 miliona dinara jer je rekonstruisan toplovod od Ilije Strele do Železničke stanice. U sistem „Dubočica“ je do sada uloženo preko 23 miliona dinara: toplotne stanice su rekonstruisane, rekonstruisan je i izgrađen toplovod kod Doma JNA, ugrađen je filter za prečišćavanje vazduha. Od 2016. je izgrađeno 2000 metara toplovoda, investicija vredna 17 miliona dinara.

Sada smo došli do pozicije u kojoj nemamo probleme sa snabdevanjem građana toplotnom energijom, a što je još važnije kroz Leskovac je sproveden i gasovod u vrednosti od 66 miliona dinara, za sada u dva pravca – od naselja Kumalak preko Radničkog naselja do Sportsko-rekreativnog centra Dubočica i u najvećem leskovačkom naselju Dubočica. U toku vanrednog stanja se bez prekida radilo na ovom projektu tako da je on uspešno realizovan. Gasifikacija je pre svega je namenjena privrednim subjektima, ali će u dogledno vreme, očekujemo početkom zimske sezone, i individualna domaćinstva dobiti mogućnost da se priključe na gasovod.

Javno-komunalno preduzeće „Toplana“ će u predstojećem periodu uložiti još 3 miliona evra u gasifikaciju kotlarnica „Crvena zvezda“ i „Dubočica“, ugradnju tri gasna kotla, rekonstrukciju toplovoda i toplotnih podstanica.

U protekle četiri godine se mnogo ulagalo i u mehanizaciju i opremu javno-komunalnih preduzeća „Komunalac“, „Grdelica“i „Vodovod“. Cilj nam je bio da naš grad i okolna naseljena mesta bili što uređeniji i uredniji. Za obnovu i nabavku mašina je do sada utrošeno, više nego za pet decenija, preko 166 miliona dinara, pa sada naše ulice, trotoari, parkovi, igrališta, kej izgledaju mnogo lepše i čistije. Ova ulaganja su se pokazala vrlo korisnim i sada u vreme epidemije kada su vredni radnici ovih preduzeća konstantno bili na terenu, održavali higijenu i vršili dezinfekciju parkova, ulica i javnih površina. U jeku epidemije je pristigla i mašina za pranje kontejnera koja vredi 548.000 evra. Higijeni svakako doprinose i akcije čišćenja i uklanjanja deponija koje se već godinama unazad organizuju svake subote i nedelje u saradnji sa nadležnim preduzećima. U ovom mandatu je uređeno oko trista lokacija sa kojih je uklonjeno 3,5 tone otpada. Kada govorimo o Javno komunalnom preduzeću „Komunalac“ moram da pomenem i izgradnju azila za pse u koji smo uspešno realizovali i uložili preko 32 miliona dinara.

Javno komunalno preduzeće „Vodovod“ je napravilo veliki iskorak u poslovanju u poslednje četiri godine. Na teritoriji grada Leskovca smo uspeli da revitalizujemo i sagradimo preko 74.000 m vodovodne mreže sa 637 miliona dinara i 2630 m kanalizacione mreže u koju je uloženo 20,8 miliona dinara. Smaramo da je u 21. veku svakako od presudne važnosti da svaki građanin ima pristup vodi po čijem smo kvalitetu lideri. Jedan od naših osnovnih ciljeva je da te resurse koje nam je priroda podarila sačuvamo kako bi i buduća pokolenja mogla da uživaju u njima.

U gradu Leskovcu briga o očuvanju vode i životne sredine nije samo forma koja se prividno poštuje zato što Evropska unija tako nalaže. Naprotiv, takav vid rukovođenja su Leskovčani ostavili u prošlosti kada su se naši prethodnici upustili u izgradnju gradskog kolektora. Ispostavilo se da je taj kolektor, zbog amaterskog pristupa polaganju cevi, neupotrebljiv – od 5500 metara, samo 10 posto – 550 metara. Govorimo o iznosu od 2 miliona evra iz džepova svih nas…. I taj delić mozaika je postavljen na pravo mesto pa se vredno i neprekidno radi kako na izgradnji gradskog kolektora u vrednosti od 464 miliona dinara i do sada smo uspeli da negde oko 55 % tog projekta realizujemo do današnjeg dana. Ali smo uspeli u prethodnih 4 godina kompletno prvu fazu na izgradnji Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – Linija vode -10,4 miliona evra, kao što smo već i drugu fazu – Liniju mulja u vrednosti od skoro 500 miliona dinara i koja je završena negde oko 85%. Mi smo ponosni što uspevamo da izgradimo ono što su drugi sanjali, čime ćemo postati prvi grad u Srbiji koji će zaokružiti kompletan komunalni sistem zajedno sa Fabrikom za prečišćavanje otpadnih voda i regionalnom zapadnom deponijom sa svojim kapacitetima.

Samo pre 7 dana smo potpisali ugovor sa holandskom Vladom u vrednosti od 8 miliona evra čime ćemo izgraditi još 90 km i u 16 naseljenih mesta dovesti kanalizacionu mrežu.

Da bi Leskovac održao epitet lokalne samouprave koja je privlačna investitorima, ali i kako bi se standard života svakog našeg sugrađanina podigao na još viši nivo, radilo se posvećeno na poboljšanju infrastrukture. U decembru mesecu su višemesečni pregovori sa direktorom Srbijavode Goranom Puzovićem i tada smo rešili da tulovski kanal posle dugog vremenskog perioda reši. Grad Leskovac je uložio 25 miliona dinara za rešavanje imovinsko pravnih odnosa, napravljen je ugovor sa JVP „Srbijavode“ vredan 40 miliona, gde Grad i preduzeće plaćaju po 50% od iznosa, s tim što Leskovac plaća 25 miliona jer finansira i PDV preko, zajedno sa mostom koji će biti izgrađen, a za čiju izgradnju je završen tender, u vrednosti od 31 milion dinara, doći ćete do zaključka da je preko 101 milion dinara uloženo u rasterećenje kanala Tulovske reke kojim neće samo okolna mesta biti zaštićena, već i naselja poput Ančiki, Bratmilovce i Bobište koji su imali problema sa poplavama u prošlosti.

Kada govorimo o projektima na kojima se vredno radi i čiji završetak svi građani Leskovca željno iščekuju, ne mogu a da ne pomenem izgradnju centralnog gradskog trga za koji je iz budžeta grada izdvojeno 223 miliona dinara. Već sam govorio o nemogućnosti naših prethodnika da se izbore sa nekim projektima koji su za njih i njihove tadašnje sposobnosti verovatno bili preveliki zalogaj. I zato donekle i mogu da razumem nevericu i skepsu neznatnog broja građana prema izgradnji trga. Sve što smo do sada započeli, a što je još važnije, završili, dovoljno govori o ozbiljnom, posvećenom, marljivom i stručnom pristupu svim poslovima lokalne samouprave. Ni ovo gradilište nije zapostavljeno u toku vanrednog stanja, tako da će građani Leskovca dobiti modernu gradsku oazu do kraja tekuće godine. Strogi centar grada će dobiti novo, savremeno lice jer se radi i na rekonstrukciji Sajma i hotela Beograd. U hotel Beograd su dva naša domaća investitora uložili po 3,5 miliona evra, od toga su već otvorena 4 lokala u vrednosti od pola miliona evra. Uz pomoć kapitala iz arapskih zemalja biće uloženo još 3,5 miliona evra, i cela investicija će biti vredna 7 miliona evra, a početkom jeseni će najveći deo ovog projekta biti završen, stoga ćemo moći da se uskoro vratimo onom lepom sećanju proslavljajući velike događaje u ovom simbolu našeg lepog grada.

Kad se neko rodi, odraste, zaposli i živi u svom rodnom gradu, veže se i navikne na svaki njegov kutak i uzima ga zdravo za gotovo, ali se isto tako vrlo brzo navikne na novi, bolji izgled istih tih delova grada. Setite se samo kako je neugledan bio prostor preko puta Železničke stanice, stare Autobuske stanice, stare pijace, kakvi su to objekti bili, neuslovni, ruglo grada. Mlađe generacije možda ne pamte pomenute prostore i staru robnu pijacu. Na tom mestu sada se nalazi nemački Lidl i hrvatska Roda kao i novi Pijačni kompleks, u čiju izgradnju je uloženo 124 miliona dinara i dobio prestižnu nagradu na Salonu urbanizma, kao jedan od najboljih urbanističkih projekata u regionu.

Budućnost pripada onima koji strpljivo, korak po korak, streme ka jasno zacrtanom cilju. A naš cilj je oduvek bio i ostao da zajedničkim snagama od Leskovca napravimo bolje mesto za život. Svesni smo toga da naš posao nije završen, ali potvrde da su napravljene vidljive promene dolaze sa svih strana. Tako je Vladimir Prokopović, vlasnik firme Prodžen solušnz, donator 20.000 litara natrijum-hipohlorita, prilikom našeg nedavnog susreta ocenio da za njega nema boljeg mesta za život, rad i napredak od Leskovca. Ovaj mladi naučnik koji je doktorirao u Nemačkoj se već 3 tri godine nalazi na čelu komisije za dodelu nagrada mladim talentima koji sam lično oformio 2008. godine. Moji prethodnici koji pokušavaju da dokažu da se zalažu za mladost, talenat i napredak su taj isti Fond ugasili ali smo ostali dosledni i ponovo pokrenuli nešto što je najlepše u našem gradu, a to je nagrađivanje najuspešnijih učenika i studenata od kraja 2012. godine. U prethodne četiri godine je nagrađeno 2000 talenata sa preko 65 miliona dinara, tvrdim da ne postoji bolje uložen novac. Jedan od najvažnijih faktora mudre populacione politike je pružiti budućim generacijama dobar uzor – naša je istinska težnja da u prvi plan stavimo najvrednije što imamo – da damo vetar u leđa i osnažimo mlade ljude poput Vladimira, kako bi oni uzeli aktivno učešće u kreiranju politike naše društvene zajednice i zajedno je menjali na bolje. Podršku pružamo i mladim bračnim parovima, svake godine iz budžeta grada izdvajamo 5 miliona dinara za lečenje steriliteta. Podsetiću vas i na inicijativu koju sprovodimo već godinama za sve majke koje rade dobiju 10 hiljada dinara, dok one nezaposlene dobijaju 20 hiljada dinara kada donesu novi život na svet.

Zahvalio bih se dr Jasmini Ranđelović, mojoj zamenici, koja je i sama dobitnica nagrade za mlade talente i radi na ovom važnom projektu. Dobitnici nagrade su i član Gradskog veća Stefan Kitanović jedan od najboljih studenata na Ekonomskom fakultetu i sportista grada Leskovca 2011. godine, pomoćnik Andrija Antanasković, takođe najbolji student i sportista 2019. godine, doktorand na Ekonomskom fakultetu i asistent, naša saradnica Milica Ristić-Cakić i mnogi drugi mladi ljudi koji stečeno znanje sada implementiraju u praksi u Leskovcu. Pred našim gradom je zaista svetla budućnost jer je gradimo zajedno sa ovakvim ljudima. To su pokazali i mladi voloneri kol centara koji su sve vreme vanrednog stanja starijim i ugroženim sugrađanima bili na usluzi. Preko 420 odvažnih ljudi je odgovorilo na preko 9000 poziva i na teren izašlo više od 4000 puta. Jedno veliko hvala za sve njih. To su naši heroji, to su ljudi koji su uzor svima nama.

Inicirali smo promene na polju obrazovanja jer mladi i deca za nas predstavljaju nepresušni izvor inspiracije i energije. Od 2016. je za oblast obrazovanja izdvojeno više od 2 milijarde dinara, napravljen je primetan rast u izdvajanjima pa smo ove godine smo dostigli cifru od 707 miliona dinara. Na početku svog izlaganja sam napomenuo da sam počastvovan podrškom naših akademika koji su prepoznali našu viziju razvoja našeg grada – grada koji širokogrudo prihvata i podržava mladost, talenat, znanje i trud – jer u njima počiva naša budućnost. Ozbiljna namera lokalne samouprave da svako dete na teritoriji grada Leskovca dobije adekvatne uslove školovanja je očigledna. Tako je 2018. godine Dom učenika srednjih škola u Leskovcu dobio Svetosavsku nagradu za izuzetne rezultate.

Kontinuirana podrška na svim nivoima vaspitno-obrazovnog procesa se ogleda i u tome što je od 2016. u rekonstrukciju i energetsku sanaciju naših školskih objekata i vrtića uloženo preko 222 miliona dinara. Između ostalog završena je rekonstrukcija vrtića „Bambi“, zatim najstarija vaspitno-obrazovna ustanova „Josif Kostić“, OŠ „Svetozar Marković“, osnovna škola u Pečenjevcu, OŠ „Trajko Stamenković“, OŠ „Kosta Stamenković“, Srednja i osnovna škola u Grdelici „Vuk Karadžić“, OŠ „Vasa Pelagić“, osnovna škola u Čekminu. Sprovedena je rekonstrukcija fasade i stolarije Ekonomske škole i Gimnazije – ovogodišnjeg dobitnika Sretenjskog ordena drugog reda. I to su samo neke od zgrada koje su dobile novo lice. Veliki je uspeh i to što smo se prošle godine izborili za ono čemu smo stremili, da Leskovac postane sedište Akademije strukovnih studija „Južna Srbija“ i time omogućili još većem broju mladih ljudi da u našem gradu otpočnu akademsko obrazovanje.

Neke od aktivnosti kojima pokušavamo da ojačamo kapacitet i perspektivu mladih je nagradno putovanje najuspešnijih maturanata koje se organizuje već 6 godina, do sada je za ove namene izdvojeno oko 10 miliona dinara, kao i 5,1 milion dinara za finansiranje oko 70 omladinskih projekata koje je pripremalo čak 3350 mladih osoba, a već dve godine zaredom finansiramo udžbenike za sve učenike prvog razreda na teritoriji grada Leskovca (6 miliona dinara godišnje). Pored obrazovanja koje zauzima prvo mesto na našoj listi prioriteta, mnogo sredstava je usmereno ka razvoju sporta. Nastojimo da mlade i decu uputimo na bavljenje fizičkom aktivnošću stavljanjem naših uspešnih sportista u prvi plan, a u poslednje vreme zaista imamo čime da se pohvalimo: pored proslavljene Nine Stanisavljević i Maje Miljković, Dubočice 54, koja je oživela rukometnu tradiciju našeg grada, sada je i odbojkaški klub „Dubočica“ prešao u najvišu ligu takmičenja, kao i fudbalski klub „Jedinstvo“ iz Grdelice i klub malog fudbala „Leskovac“. Grad svima njima pruža podršku, ali šansu prvo iskoriste najbolji. Kada sam prošlog vikenda obišao pomenuti odbojkaški klub koji je napravio istorijski pomak posle 27 godina, ušavši u prvu ligu, upoznao sam kapitema tima, mladog Uroša Bulatovića, koji je danas sa nama, i omogućio mu da počne da volontira zajedno sa mnogim mladim ljudima da bi mogao da stekne iskustvo. Kao i mnogi drugi mladi ljudi, dobio je šansu da se priključi jednom uspešnom timu, jer svako ko se svojim radom i znanjem istakne, pokaže da je najbolji među najboljima, zaslužuje punu pažnju i pravi stimulans da bi nastavio sa nizanjem dobrih rezultata. Na polju sporta je postignut pokak, što je slučaj i sa kulturom, ponos našeg grada. Grad svima pruža podršku, za finansiranje projekata iz oblasti sporta samo u ovom mandatu je izdvojeno 286 miliona dinara. Ali se dosta radilo i na unapređenju i izgradnji sportske infrastrukture. Uredili smo i izgradili veliki broj fiskulturnih sala i školskih terena koje su decenijama unazad bile zapostavljene. Za ove četiri godine smo za te namene izdvojili 60 miliona dinara. Posebno se ponosimo izgradnjom višenamenske hale „Partizan“ u koju je uloženo preko 70 miliona dinara i terenom sa veštačkom travom u vrednosti od 32 miliona dinara. Sećam se kada sam pre 15 godina imao tu čast i zadovoljstvo da otvorim prvi teren sa veštačkom travom, u to vreme, na moju inicijativu je otvoren i prvi skejt park, prvi Avantura park, prve biciklističke staze, a siguran sam da ćemo u kratkom periodu dobiti i prvi akva park. Sve to radimo zato što težimo ka tome da našoj deci i omladini omogućimo dobre uslove za zdravo odrastanje.

Prema jednoj kineskoj poslovici čovek koji pomera planine započinje premetanjem kamenčića, a nama je i najmanji segment našeg društva važan – svesni smo toga da mesne zajednice igraju vitalnu ulogu u društvenom, kulturnom, sportskom životu svakog mesta pa smo se iz tog razloga upustili u obnovu i rekonstrukciju objekata mesnih zajednica na teritoriji našeg grada. Sada skoro svaka mesna zajednica ima prostorije u kojima se okupljaju mladi kako bi svoje slobodno vreme proveli kvalitetno, a isto važi i za naše sugrađane u trećem dobu koji se u ovim prostorijama druže i sastaju. Imajući u vidu da su ove najmanje jedinice lokalne samouprave u ranijem periodu bile potpuno zapostavljene i neaktivne, te da se računi za struju i komunalije nisu plaćali, jasno je ko zaista brine o građanima, a ko je o tome samo pričao. Primera radi, u vreme kada je profesor Dragoljub Živković bio na mestu predsednika opštine za funkcionisanje mesnih zajednica iz budžeta je izdvojeno 1,8 miliona dinara, a Gojko Veličković 7,8 miliona. U vreme Vladana Marinkovića u mesne zajednice je uloženo 10,5 miliona dinara, a za vreme mandata Slobodana Kocića 6,8 miliona dinara. Mi smo za mesne zajednice u ovom mandatu izdvojili 103,2 miliona dinara. Ukupno za osam godina uložili smo preko 286 miliona dinara u mesne zajednice.

Saveti mesnih zajednica su odigrali veliku ulogu u podeli paketa za preko 25.000 penzionera sa teritorije Leskovca za koje smo iz budžeta grada obezbedili 20 miliona dinara i ovom prilikom im zahvaljujem na predanom radu i dobroj organizaciji. Da se u gradu Leskovcu oduvek brine o građanima trećeg doba svedoči i činjenica da je Ustanova za starije i odrasle druga u Srbiji dobila licencu za rad kao i da je 2016. godine ovaj objekat rekonstruisan i sada važi za jedan od najmodernijih u regionu ulaganjem od 62 miliona dinara.

Ista je situacija i sa socijalno ugroženom populacijom – svih 2.200 korisnika socijalne pomoći je dobilo paket od grada, prošle nedelje smo završili distribuiranje 2.838 humanitarnih paketa za romske porodice, a uskoro ćemo pomoć usmeriti i ka jednoroditeljskim porodicama, višečlanim porodicama, porodicama koje brinu o deci ili odraslima sa invaliditetom. Svakako najupečatljivija scena minulog perioda je ulazak osoba sa invaliditetom u prostorije Centra za socijalni rad nakon pola veka, što je omogućeno rekonstrukcijom ove zgrade u koju je uloženo 44 miliona dinara. Širom grada su postavljene rampe a ulazi prilagođeni kako bi osobe sa invaliditetom mogle da im pristupe bez poteškoća. Pritom je samo u periodu između 2016. i 2020. za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti socijalne zaštite izdvojeno 150 miliona dinara, a svake godine se organizuje ekskurzija za decu iz hraniteljskih porodica. Briga o našim sugrađanima u stanju socijalne potrebe se ogleda i u kontinuiranim posetama socijalnih radnika koje se sprovode svakog vikenda i već su postali tradicionalni. Priznanja iz ove oblasti nisu izostala pa je grad Leskovac dobitnik pohvale zaštitnika građana za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2018. godine, ali i za doprinos razvoju pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture za izložbu Narodnog muzeja namenjenu slepim i slabovidim osobama „Dodirni prošlost“, a podsetiću vas da se u ovoj instituciji četiri decenije nisu menjale stalne postavke.

Uspeh ne dolazi sam po sebi – u uspeh u Leskovcu i Srbiji se ulaže. Nisu slučajno institucije kulture u našem gradu doživele procvat u poslednje četiri godine. Poznato je da bez kulture nema ni naroda i zato ulaganje u kulturu nije ulaganje u slavnu prošlost, već u svetlu budućnost naše dece. Da vas podsetim, samo u toku prošle godine, izdvajanje za oblast kulture je bilo 9,1 % od ukupnog budžeta grada Leskovca. Kada se uporedimo sa ostalim gradovima rbije, najviše je upravo naš grad uložio u kulturu, i zato su rezultati vidljivi na svakom koraku. Ovo nije slobodna procena, ako je moguće izmeriti uspeh nagradama ja ću probati da pomenem samo neke: Zlatni ključ na petom Dunavskom forumu 2016. godine za odlične rezultate u ekonomskoj, privrednoj i kulturnoj promociji grada, Narodni muzej, koji je pored Gimnazije odlikovan Sretenjskim ordenom trećeg reda, je tri puta dobio nagradu „Mihajlo Valtrović“ za muzej godine. Leskovački kulturni centar, odmah iza glavnog grada, proglašen najuspešnijom institucijom kulture sa najvećim brojem kvalitetnih događaja na teritoriji Srbije. Pomenuću i Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, čiji originalni grafici su bili izloženi u LKC-u, nekoliko godina nakon toga, te iste stvari su se dešavale u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ova postignuća dokazuju da neki od naših direktora imaju prave vizije, rezultate i da su lideri u Srbiji i šire.

Bogata kulturna ponuda našeg grada se prepliće sa turističkom, pa se svake godine u naš grad slije veliki broj turista kako bi uživali u čarima Roštiljijade koja je dva puta zaredom dobila povelju „Dunavski kapetan“ za najbolju gastro manifestaciju. Dame i gospodo, u ovom trenutku se zida najmanje četiri hotela, s obzirom da su to sve leskovački privrednici koji su se dokazali, ne verujem da su napravili pogrešnu procenu, nego su dobro promislili i ono što su stekli velikim radom i trudom, ulažu u svoj rodni grad. Prepoznali smo i veliki turistički potencijal verskih objekata našeg kraja pa smo je u uređenje manastira Svetog Jovana u Jašunji, posle nekoliko decenija, 2016. godine uložili 8,5 miliona dinara, dok je nastavljena izgradnja i uređenje hrama Svetog Simeona Mirotočivog u naselju Dubočica. U izgradnju smo učestvovali od polaganja kamena temeljca, spoljašnje radove smo završili, proces polaganja mozaika i fresaka se realizuje, ali smo završili i moderan deo, ugradnju podnog grejanja.

Bez lažne skromnosti, rezultati o kojima sam govorio su najbolji pokazatelj da je uložen veliki trud kako bi Leskovac bio grad za ponos svim našim sugrađanima, moderan regionalni centar sa odličnom perspektivom i prepoznatljivom tradicijom. Veliko priznanje i zahvalnost dugujemo predsedniku Aleksandru Vučiću čijom divovskom energijom i nadljudskom doslednošću smo postigli uspehe na nivou cele države. Na slajdovima iza mene možete da vidite fotografije koje su nastale na mnogobrojnim sastancima i susretima sa velikim brojem ambasadora, ministara i članova Vlade Republike Srbije. Zahvaljujući dobroj saradnji sa njima ostvarili smo veliki broj zacrtanih ciljeva. Uspeli smo da nekoliko godina zaredom beležimo vrhunske ekonomske i privredne rezultate. Pandemija nas je usporila, ali brzim i sigurnim korakom nastavljamo putem boljitka i stabilnosti kako bismo do kraja ostvarili našu zajedničku viziju o Leskovcu – sigurnom, zdravom i podsticajnom mestu za život, rad i investiranje. Mnogo toga smo zajedničkim snagama uradili, ali što je još bitnije, mnogo barijera i prepreka je pred nama, ali poznajući moj tim i njihovu želju da Leskovac postane dominanatan u Srbiji, siguran sam da ćemo uz pomoć mladih, obrazovanih i talentovanih ljudi, ali i naše iskustvo, uspeti da Leskovac postane prelepo mesto za život.

Hvala novinarima koji su danas bili sa nama, uglavnom ste svi bili sa nama sve vreme u toku realizacije ovih projekata i prenosili sve te bitne događaje i informisali naše sugrađane. Hvala što naši sugrađani mogu da vide šta je sve urađeno od 2016., ali još bitnije je da ćemo još mnogo toga tek uraditi. Hvala na pažnji u moje ime i u ime članova mog kabineta, dugujem zahvalnost novinarima i svim našim građanima. Siguran sam da sve nas vezuje jedna velika stvar – ljubav prema Leskovcu, ljubav prema Srbiji

Pogledaj takodje

Vesna Stanković iz Vlasotinca, prva žena davalac krvne plazme sa juga Srbije

Vlasotinčanka Vesna Stanković, zapsolena u kompaniji „Hruner“, prva je žena davalc krvne plazme sa juga …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *