Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Upoznali su se na drugoj godini fakulteta u Puebli, pre 13 godina. Bila je to ljubav na prvi pogled, četiri godine kasnije krunisana brakom. Ovaj mladi par živeo je i radio širom sveta, ali se ”skrasio” u Leskovcu.
Đorđe Đorđević i Paula Banjinas Gonzales rodili su se iste, 1990. godine, ali na dva različita kraja sveta. On u Leskovcu, ona-13.000 kilometara dalje, u Puebli de Zaragoza, četvrtom po veličini, gradu u Meksiku. Sudbina je htela da se sretnu i zavole 16 godina kasnije:
– Rodio sam se u Leskovcu i ovde sam završio osnovnu i dva razreda srednje ekonomske škole. Moj otac je 2002. godine otišao za Meksiko, sa njim i ja. Tako sam 2006., na drugoj godini studija, upoznao Paulu. Krenuo sam na fakultet sa 16 godina, jer sam u osnovnu školu pošao ranije, tamo preskočio jednu godinu u srednjoj. Ona je studirala turističku administraciju, ja međunarodno tržište. Oboje smo, pored engleskog jezika, morali da učimo još jedan. Slučano smo oboje odabrali francuski, a spletom okolnosti, obreo sam se u njenoj grupi. U ponedeljak smo se upoznali, u utorak izašli u bioskop i od tada se nismo razdvajali. Venčali smo se pre osam godina, priča Đorđe.
Paula razume po koju srpsku reč, ali odlučujemo da je poštedimo ”muka”, pa u pomoć prizivamo prevodioca. Na tečnom španskom, Đorđe joj prenosi pitanje: Zašto sam ti se dopao?
– (smeh) Najpre zbog toga što je beskrajno duhovit, a onda i zbog fizičkog izgleda, mnogo je viši i krupniji od prosečnog Meksikanca (smeh). O Srbiji nisam znala gotovo ništa kada sam ga upoznala. Mnogo toga je sada drugačije, s ponosom naglašava prelepa Paula.
Nakon Meksika, odnosno Pueble, u kojoj je živeo desetak godina, mladi par se seli za Kinu, pa za Ameriku, a dok Đorđe privremeno boravi i radi u Vijetnamu, Paula dva meseca provodi u Leskovcu. Bilo je to pre tri godine i njen drugi dolazak u rodni grad svog supruga.
– Mnogo toga se promenilo od 2008. kada sam došla prvi put. Neuporedivo je. Sve je lepše, modernije, bolji su putevi i druga infrastruktura. I tada mi se Leskovac dopao, a sada uživam. Ono što Srbiju definitivno razlikuje od moje domovine je hrana. Ovde se toliko dobro jede. Obožavam pljesku, đuveč i burek (ovu rečenicu Paula izgovara na srpskom jeziku). Ranije sam slušala kako se srpska i meksikanska kuhinja mogu porediti, valjda zbog začina i ljutih papričica, ali definitivno nemaju nikakve sličnosti, kaže mlada žena, koja je od skora i zaljubljenik u pečenje.
Bračni par Đorđević-Banjinas Gonzales, od aprila je u Leskovcu. Ovde žive i rade on lajn: Đorđe ispred jedne srpsko-američke firme regrutuje softver inženjere za radno tržište Latinske Amerike, Paula, kao profesor engleskog, iako je stručnjak za turističku adminstraciju.
– Magistrirao sam na temu administracije malih i srednjih firmi, a doktorat je iz oblasti obrazovanja. Gotovo čitav život radim on lajn, nekako mi je to prirodno, kao što su mi i migracije iz zemlje u zemlju, postale nešto normalno. Kad rano posečete korene u rodnoj grudi, lako se zasadite i primite bilo gde. Za sada uživamo u Leskovcu i tu smo sigurno dok traje kovid kriza. Nadalje, videćemo. Možda ovde ostanemo i mnogo, mnogo duže, kaže uz osmah Đorđe.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansrao grad Leskiovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
