Danas proslavljamo Spasovdan – praznik spasenja

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju danas Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa.

Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

“Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli prenijeti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje, tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:

Sveti Spase – spasi duše naše!

Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.

Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u Crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao pripremljen ručak.