Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju danas Krstovdan, praznik posvećen uspomeni na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet.
Danas se u hramovima obavlja i čin vodoosvećenja.
Na Krstovdan se posti na vodi, a u nekim krajevima postoji običaj da se na ovaj praznik jedu samo grožđe i hleb.
“Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti!” – ova izreka se vekovima poštuje na ovaj praznik. Pored posta, versko pravilo je da ovaj praznik treba provesti u molitvi.
U nekim mestima običaj je da se na Krstovdan očisti i sredi sav dom i opere sav veš. Prema običaju treba u dom uneti osveštan bosiljak, biljku za koja se veruje da štiti dom od negativne energije i simbolizuje mir.
Za Krstovdan treba jesti grožđe, jer je ovo voće simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a smatra se da oni koji ga na ovaj praznik jedu privlače sreću i obilje. Još jedan običaj zadržao se do danas, a to je da na Krstovdan treba vratiti sve dugove.
Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.