Besmrtni đački bataljon: Da li znate da je među 1.300 kaplara bilo mnogo Leskovčana?

Hiljadutrista kaplara su simbol žrtvovanja za slobodu sopstvene zemlje i naroda, jer su bataljon činili, mahom golobradi mladići, koji su svesno krenuli u borbu. Najveći broj njih došao je iz okružnih komandi Beograda, Šapca, Užica, Čačka, Kruševca, Leskovca, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Kraljeva, Niša, ali i iz novooslobođenih krajeva stare Srbije, posebno đaci iz Bitolja i Prilepa

Pobeda Srpske vojske na Ceru je bila istorijska, ali su gubici u ljudstvu bili veliki. Iz stroja je izbačeno čak 259 oficira i 16.045 podoficira i vojnika. Za tadašnju Srbiju od oko 4 miliona stanovnika, to je bio nenadoknadiv gubitak, naročito imajući u vidu da je u Balkanskim ratovima 1912.-’13 Srpska vojska izgubila oko 44 hiljade oficira, podoficira i vojnika.

Veliki gubici u starešinskom kadru, bili su istovremeno i veliki gubici srpske inteligencije i školovanih starešina. Zbog toga je srpska vlada dugo oklevala da u odbranu otadžbine pozove svoje đake, studente i tek svršene akademce, kojima je zbog prethodnih ratova bilo odloženo služenje vojnog roka.

Tako se u uniformi i sa puškom u ruci našlo 1.300 studenata sa Beogradskog univerziteta (600), oko 300 mladih učitelja i nekoliko stotina svršenih đaka trgovačkih akademija i različitih škola, ali i mladi profesori, inženjeri, književnici, novinari, slikari, glumci, doktori prava i filozofije.

Od oko hiljadu i po đaka i studenata, pristiglih u Plavu kasarnu u Skoplju, nakon lekarskih pregleda, 1.321 je prošl obuku i dobilo podoficirski čin. Najveći broj đaka došao je iz okružnih komandi Beograda, Šapca, Užica, Čačka, Kruševca, Leskovca, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Kraljeva, Niša ali i iz novooslobođenih krajeva stare Srbije, posebno đaci iz Bitolja i Prilepa.

Leskovački istoričar Ivan Becić, konstatuje da se, nažalost, danas o ovim hrabrim mladićima, među kojima je bilo mnogo onih sa nenavršenih 18 godina, ovde ne zna puno.

– Egzaktni podaci postoje u Vojnom arhivu, ali se do njih dolazi sa puno muke, tako da ne znamo koliko je kaplara tačno bilo iz Leskovca. Istoričarima opšteg usmerenja čak nije poznato ni koliko njih je preživelo rat, ali ih nije bilo puno. Ti mladići, nošeni osećanjem rodoljublja, krenuli su u odbranu već dobro izmučene Srbije. Nažalost, u našem gradu ne postoji ni ulica posvećena ovom junačkom bataljonu, a kamoli one sa imenom Leskovčana, svrstanih među 1.300 kaplara.

Profesor Becić ističe da su leskovačke ulice nazivane uglavnom prema ljudima ili događajima iz Drugog svetskog rata, a da su heroji Srbije iz prethodnih oslobodilačkih sukoba, nepravdeno izostavljeni.

U Đačkom bataljonu našli su se sinovi seljaka i zanatlija, ali i deca ministara, profesora, književnika i drugih istaknutih Srba tog vremena, poput Ljube Nenadovića, Jaše Prodanovića, Andre Nikolića, Branislava Nušića.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Check Also

Istraživanje otkriva da snažni motori čine automobile podložnije nesrećama

Novim vozačima obično se savetuje da kupe jeftin automobil sa malim motorom kako bi stekli …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *