Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Inicijativu je, još pre nekoliko godina, pokrenuo Tokan, želeći da se lik njegovog najboljeg druga i vrsnog muzičara Japanca, ovekoveči.
Na žalost, sudbina je imala drugačiji scenario, pa će na muralu, na zgradi u Radničkom naselju, biti naslikani zajedno-onako kako su bezbroj puta nastupali.
Rodili su se kao Igor Pavlović i Bojan Zlatanović, ali su čitav život i znanima i neznanima bili poznatiji kao Japanac i Tokan. Odrasli su na suprotnim krajevima grada, a spojila ih je i zauvek vezala, ljubav prema muzici. I nije ona postala samo njihova profesija, već strast, način života, smisao postojanja. U prilog tome, govore sećanja Igorovog oca, Bate Pavlovića, na početke neraskidivog drugarstva:
– Intenzivno su počeli da se druže u Muzičkoj školi. Dani su im bili kratki, pa su često znali da prespavaju u našoj ili Tokanovoj kući. Pasionirano su slušali klasičnu muziku i umeli noći da provedu uz Mocarta. Voleli su se, slagali i razumeli kao braća. Nisu bili ni punoletni kad su osnovali svoj bend pod imenom ”Pink Panter”, prekrstivši ga kasnije u ”Kobra bend”. Nastupali su ovde, ali su se, sa posebnim zadovoljstvom, sećali svirki na moru, tokom leta. Godinama su bili nerazdvojni, kao nokat i prst.
Ali, posle par godina, Tokan je, kao stariji, otišao u vojsku i tu im se, bar kad je muzika u pitanju, putevi zauvek razilaze. Svako je krenuo na svoju stranu. Japanac, trbuhom za kruhom u Nemačku, Bojan je već postao član ”Amadeusa”. Ostali su u bliskom kontaktu, ali su se viđenja i druženja proredila, zbog obaveza.
Uporan i željan uspeha, uz podršku porodice, Japanac, sada već sa ”Fokus bendom”, okreće novi list u svojoj karijeri. Led je probio pesmom ”Ženo vatrena”, a potom se ređaju hitovi: ”Bela jedra”, ”Namerno”, “Reci mi da je to ljubav”. Skrenuo je pažnju na sebe. Lep, harizmatičan i glasovit – ličio je na zvezdu i put mu je bio otvoren.
A onda je 16. marta 2009., u zoru, sve stalo…..
Igor Pavlović Japanac, otišao je, u 31. godini i porodica se ni do danas nije oporavila od tog gubitka. Rastanak od drugara i kuma, vrlo teško je pao i Tokanu, koji je umeo, mesecima kasnije, da sedne u auto, dođe u Leskovac, poseti Igorov grob i vrati se za Beograd.
OPROSTI MI
Još uvek čujem korak tvoj, pred vratima
Al’ to se samo stara bol tek vratila, samo da me seti, da nedostaješ mi ti.
Sećam se, bio je za nas, svet premali,
toliko toga nismo mi, ni probali
jurim gradovima, što nas neće zajedno videti.
Oprosti mi,
ima dana kad ne želim da sam srećan,
moji brodovi sad teško sidra dignu
nije isto, otkad nisi tu.
”Oprosti mi” – Amadeus
Posvećeno najboljem prijatelju- Igoru Pavloviću Japancu
1978-2009
Za video kliknite na link: https://youtu.be/f76GoWgsd4I
Tri godine kasnije, otpevao je i posvetio mu pesmu ”Oprosti mi”. Spot je snimljen u Beču, na groblju gde počiva Wolfgang Amadeus Mozart, mestu na koje su želeli da odu zajedno, kako bi se poklonili obožavanom kompozitoru. Na koncertu u Sava centru, pokušao je da je otpeva, ali je prekinuo, jecajući.
U Leskovcu je inicirao izradu murala na Japančevoj zgradi, u Radničkom naselju, a momci iz kraja ponudili pomoć da se na taj način ovekoveči Igorov lik.
Ni ova ideja nije stigla da zaživi, jer je Bojan Zlatanović Tokan, preminuo od korona virusa, poslednjeg dana novembra 2020., u 45.-oj godini. I ponovo se, za njegovu, ali i porodicu Pavlović, sve zaustavilo.
Mural će, ipak, biti urađen, ali će na njemu, umesto jednog, biti dva lika: najboljih drugara i kumova, vrsnih muzičara i divnih ljudi- Japanca i Tokana. Jednog za bubnjevima, drugog za klavijaturom i s mikrofonom-onako kako su nastupali bezbroj puta.
